Ko smo i gde smo nakon najveće evropske LGBT+ manifestacije od 100 metara? Aleksis je možda obrisala originalnu prvu epizodu treće sezone, gde smo se radovali Europrajdu, ali da li je možda tako i najbolje?
Tetke – S02E17 – Epizoda pred raspust
Nakon duže pauze vratile smo se samo da se oprostimo (ne brinite se, samo za ovu sezonu), da ne bude da vam se nismo ni javile. Season finale vam donosi specijalnog gosta, Marka Mihailovića, s kojim diskutujemo o aktuelnostima, šta nas čeka na EuroPride-u u Beogradu i možda najbitnije – delimo iskustva sa poslova u kol-centrima.
Forum Evropa – Romi u doba pandemije
Pandemija virusa Covid-19 izmenila je društvenu realnost, suočila nas sa novim problemima i izazovima, a potreba za njihovim prevazilaženjem još uvek traje. U javnom diskursu razgovara se o onima koji su najugroženiji, ali u tim pričama često se zaboravlja na one koji se nalaze na marginama društva. Jedna takva velika i posebno ugrožena grupa, ne samo u državama Zapadnog Balkana, već i u čitavoj Evropi, jesu Romi. Ova epizoda posvećena je Romima i njihovom položaju u doba pandemije, ekspanziji diskriminacije, dostupnosti zdravstvene zaštite, ali i tome kako i koliko je promena načina školovanja uticala na najmlađe članove ove zajednice.
Forum Evropa – Ekološki problemi kao podsticaj za regionalno udruživanje i saradnju
Čini se da su ekološka i problemi zagađenja životne sredine nešto što je sveprisutno u svakodnevnom životu svih građana regiona Zapadnog Balkana. Na regionalnom nivou istinskog udruživanja nema, ili možda ima, ali se o tome u javnosti ne zna? Ovom debatom pozivamo zainteresovane aktere da istraže kakav je značaj lokalne saradnje, kakvo je trenutno stanje u pogledu regionalnih ekoloških mreža, kao i kakve su buduće perspektive u ovoj oblasti.
Zadovoljstvo u tekstu – Neka druga žena
U današnjoj epizodi “Zadovoljstvo u tekstu” pod nazivom “Neka druga žena”, pričamo o dokumentarnoj mini seriji “Alen protiv Ferou” koja se daje na kanalu HBO. Četvorodelni pseudo-dokumentarac, zapravo je ispovest koju je glumica Mia Ferou, dugogodišnja partnerka reditelja i pisca Vudi Alena, uz pomoć svojih prijatelja i dela svoje porodice, snimila iznoseći svoje višedecenijske optužbe za seksualni napad Alena na njihovu, tada sedmogodišnju, ćerku Dilan. Da li dokumentarac daje jasnu sliku spornih događaja ili govori više o odnosu para Ferou-Alen? Da li otkriva nešto novo u zamršenoj priči koja se decenijama povlači po štampi, gde se preselila iz sudova? Da li je uopšte potrebno da otkrije nešto novo? Zašto kažemo da uvek verujemo žrtvi, ako nekim žrtvama ipak ne verujemo? Sve ovo i još dosta detalja čućete u današnjoj epizodi koja je naslov pozajmila od istoimenog kriminalističkog filma sa početka osamdesetih, u kom je Merima Isaković, kao dvadesetogodišnjakinja, igrala “neku drugu ženu” i ljubavni i seksualni interes brojnih više decenija starijih uglednih glumaca, tako da je to svima bilo normalno.
Tetke – S01E15 – Keeping Up With Miloševići
Serija o Miloševićima, stav Demokratske stranke, hapšenje Jovane Stojković, otkaz Darka Mitrovića, mišljenje Aleksandra Šešelja o bilo čemu… ovog puta su se Tetke toliko bavile mrtvima i opskurnima, da su epizodu zamalo nazvale Zombi apokalipsa 2.0.
Predah od diskutabilnih ličnosti i političkih pojava napravljen je pričom o ovogodišnjoj Evroviziji, kao i Aleksisinim i Goranovim favoritima. Milošu je i ove godine favorit Ruslana.
Šta reći, koju vakcinu odabrati?
Sledi tekst u kojem sam, koliko je to bilo moguće u ovom trenutku, sakupio relevante, proverene informacije o vakcinama protiv koronavirusa. Tekst je podeljen u dva dela: prva je lista činjenica koje smatram kritičnim za donošenje odluke. Zatim sledi detaljna analiza dostupnih podataka o vakcinama koje uskoro dolaze na tržište.
Smatram da je važno da, pre nego što zaključite bilo šta o vakcinama protiv koronavirusa, imate jasne i tačne informacije o njima, na jednom mestu.
„Mirëdita, dobar dan!” još jednom u sigurnoj kući Borke Pavićević
Završavam radni dan, zatvaram kompjuter i krećem ka Centru za kulturnu dekontaminaciju na otvaranje sedmog festivala „Mirëdita, dobar dan!”. Više se plašim da li ću uspeti da nađem parking mesto na Slaviji nego grupe onih koji se okupljaju samo povodom festivala, ali sa druge strane kordona.
Suđenja za ratne zločine u Srbiji: Bez konteksta
Dok pre neki dan sedim na još jednom pretresu u predmetu Srebrenica-Kravica, razmišljam o tome kako se suđenja za ratne zločine u Srbiji odvijaju u tišini, isto onako kao što su se i ratni zločini dešavali, pa zataškavali – bez uznemiravanja finog sveta koji se ne interesuje mnogo za patnje drugih i jako ljuti na reč “genocid”. Razmišljam o tome kako se suđenja za ratne zločine u Srbiji dešavaju van konteksta jer mi kontekst ne znamo. Naš kontekst su oblikovali ratovi, proterano stanovništvo, ubijeni, silovani i oni koji se i dalje vode kao nestali i jako je prijatno da ga ne znamo
Mrzim muškarce
Sredinom prošlog meseca francuska spisateljica i blogerka Pauline Hermange objavila je knjigu “Moi les hommes, je les deteste” (Ja mrzim muškarce) u kojoj navodi “da ima dobre razloge da mrzi muškarce” i da je bes prema muškarcima put emancipacije i oslobađanja ako se ženama dozvoli da ova osećanja izraze. Da li je mizandrija emancipatorna?
Osvetnička pornografija
U utorak je psihoterapeutkinja Sanja Perković objavila na svom Facebook profilu da je osoba sa kojom je imala seksualne odnose odlučila da taj snimak objavi i pošalje njoj važnim ljudima. Hrabra terapeutkinja odlučila je da o tome ne ćuti i zamolila sve ako do snimka dođu da joj proslede ne bi li imala dokaze za sudski proces. Sanja je među malobrojnim ženama koje su odlučile da javno govore o osvetničkoj pornografiji čije su žrtva. Kako se žene nose sa nasiljem, nepravdom i stigmom, zašto je ovu vrstu nasilja teško zaustaviti, sankcionisati i čime je ona motivisana?
Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske
Ove godine navršava se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja”,tokom koje su hrvatske vojne snage počinile mnogobrojne zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 25 godina, pravda za žrtve počinjenih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Dok se u Hrvatskoj godišnjice Oluje proslavljaju, ignorišući zločine počinjene u toku i nakon operacije „Oluja“, u Srbiji se na državnim obeležavanjima žrtve „Oluje“ zloupotrebljavaju u političke svrhe. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom „Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavljaju stub budućeg pomirenja.
Protest
Proteklih nedelju dana obeležili su kontinuirani svakodnevni protesti na ulicama Beograda. Dok gledamo šta se dešava iz gomile na ulici, na N1 ili na bezbrojnim snimcima i fotkama koje milenijalsi a i genZ kače po društvenim mrežama, svi se pitamo „odakle dolazimo, ko smo i kuda idemo“. Nakon osam dana svedočenja raznim užasima postmoderne u Srba (kojih smo svi deo) pitamo se ko govori u čije ime, šta ko ima za cilj, postoji li minimum slaganja oko zahteva, mogu li prisutni uopšte zajednički da istupe, da li je „pametno“ vreme za protest, koji su metodi borbe i šta je budućnost protesta?
Logoraši iz ulice mog djetinjstva
Žrtve iz naselja Aerodrom nisu dobile javnu, niti pravnu satisfakciju, jer za počinjene zločine do današnjeg dana niko nije odgovarao.
Lingua blablativa – LGBTQ borba
Prajd mesec je prošao obeležen i ove godine, uprkos pandemiji, raznim online sadržajima, a Pride day (28. jun) svake godine predstavlja povod kako zajednici tako i široj javnosti, da preispita položaj LGBTQ osoba, ali i metode i ciljeve borbe ove zajednice. Za šta se borimo pola veka nakon Stounvola, kojim sredstvima i koji problemi i dalje muče LGBTQ zajednicu?
Lingua blablativa – Romi i rasizam
Protesti u SAD-u povodom ubistva Džordža Flojda pokrenula su intenzivni javni govor o istoriji i prirodi rasizma, njegovoj ukorenjenosti i strukturalnoj postojanosti. Ubrzo nakon ekspanzije tekstova na tu temu, u regionu se pojavila društvena (auto)kritika lokalnog rasizma – diskriminacije i nasilja nad Romima. Bilo da je paralela opravdana ili ne, debata o tome skreće pažnju na problem lošeg društvenog položaja Roma i nasilja koje nad njima sprovodi ne samo društvo već i država.
Srednjoškolski pogled na svet – Strahovi i mržnja, dileme i zablude
Kakav poklon za Srbiju koja ih nije zaslužila, nesnosno su bolji od nje. Uostalom, videsmo li negde to da velikih 38 procenata poslovno sposobnih osoba tvrdi kako je u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima. U kom to segmentu ovog razbucanog društva, partiji, zboru stanara, debatnom klubu.
Lingua blablativa – Policija
Policajac Derek Šovin u Mineapolisu je 25. maja brutalno ubio Džordža Flojda klečeći mu na vratu čitavih osam minuta pre i tri minute nakon njegove smrti. Policijska brutalnost i ubistva pod izgovorom pretnje po njihovu bezbednost američko društvo više ne želi da toleriše. Svakodnevni protesti hiljade Amerikanaca/ki (uprkos karantinu) pokazuju godinama gomilani bes prema policijskom nasilju i otvorenom rasizmu. Rasizam ne samo da nije pobeđen, on je sistemski institucionalizovan u državnom aparatu opresije i nasilja – policiji.
Lingua blablativa – COVID-19: Ideologija
Krizne situacije u društvu uvek se pokažu kao izazovne kada je u pitanju ideologija. Kada je celo društvo u problemu kristališe se granica demokratije i na površinu ispliva ideološki institucionalizovana ljudska sebičnost i volja za moći. U krizama se pokazuju „logike“ fašizma, nacionalizma, klasizma, diktature, patrijarhata, kapitalizma i drugih oblika profitiranja na račun „Drugog“ ili pak nekog oblika želje za njegovim brisanjem. Stalno čujemo kako je ova situacija bila/je kao ratno stanje ili je poredimo sa velikim ekonomskim krizama i prirodnim katastrofama, ali šta je to što upravo u ovim situacijama isplivava kao politička slika „društva u krizi“? Šta je globalna pandemija ideološki podstakla?
Žarište iz doba Jure
Nalaženje odgovarajućeg trenutka za „otvaranje“ nakon udarnog talasa COVID-19 pitanje je kojim se u ovom trenutku bave gotovo sve zemlje u svetu. Traži se „Zlatokosina zona“: mere zaštite ne smeju da budu na snazi prekratko, da se pandemija ponovo ne razbukti, ali ne treba ih ostaviti ni duže nego što je neophodno jer trpe poslovi, pljušte otkazi i nestaju radna mesta. Sve što je Zlatokosa trebalo da uradi jeste da proba sve dostupne opcije. Države taj luksuz plaćaju ljudskim životima i padom građana u siromaštvo.
Kako je šesnaestogodišnji Enver preživio genocid da bi svoju priču ispričao u Hagu
Drugog decembra 1998. godine Radislav Krstić je uhapšen u Bosni i Hercegovini i nedugo nakon toga je prebačen u Hag na osnovu optužnice Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. U optužnici se teretio za genocid, saučesništvo u genocidu, zločina protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.[1] U mjesecu julu 1995. godine u Srebrenici, 8372 Bošnjaka je sistematski ubijeno, dok je većina žena i djece protjerano s područja koje je bilo „UN sigurna zona“ prema UN rezoluciji 819 u to vrijeme. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, Krstić je obnašao funkcije general majora VRS-a i komandanta Drinskog korpusa koji je bio zadužen za područje Srebrenice.[2]
Lingua blablativa – COVID-19: Rad
Pandemija korona virusa uslovila je mnoge da rade svoj dosadašnji posao od kuće. Iako je možda na prvi pogled ovaj uslov izgledao kao nešto od čega i poslodavci i radnici imaju korist – u smislu produktivnosti i zadovoljnijih radnika/ca, već u prvih nekoliko nedelja su se pokazali prvi negativni aspekti ovog modela. Takođe, situacija u kojoj se polako vraćamo pre-pandemijskom životu na radnom mestu dovela je u pitanje koncept open space-a odnosno mogućnost njegovog funkcionisanja u novim uslovima. Kako je pandemija izmenila radno mesto i naš odnos prema kancelarijskom radu, radu od kuće i open space-u?
Vatra pod tabanima
U ponedeljak popodne, kada ovaj tekst nastaje, još uvek se ne zna da li će tinjajući sukob između antivladinih demonstranata koji već danima lupaju u šerpe u 20:05 i naprednjačkih pirotehničara početi da se pretvara u fizičke sukobe. Imajući u vidu sinoćnju revoltiranu, suznu reakciju Dragana Đilasa na novu dozu maltretiranja koja mu je ovoga puta priređena zvučnicima pod prozorom zgrade u kojoj mu žive deca, i njegovu najavu da ih čeka sutra uveče, sasvim je moguće da je u trenutku dok ovo čitate politička kriza u Srbiji postala gora nego što je bila juče.
Srbija: Kultura sećanja kao kultura laži
Kada je reč o ratovima iz devedesetih godina prošlog veka, kultura sećanja kao kolektivni odnos prema prošlosti i odgovornosti za mnoge zločine počinjene na teritoriji nekadašnje Jugoslavije zasniva se na nacionalističkom narativu koji u potpunosti negira učešće Srbije u ratovima iz devedesetih, a samim tim i njenu odgovornost za zločine koje je činila nacionalistička mašinerija Slobodana Miloševića, saglasnici su sagovornici VOICE-a. Prema njihovim rečima, politizacijom sećanja stvara se iskrivljena slika o prošlosti koja počiva na ideologiji viktimizacije srpskog naroda.
U ime žrtava? Viktimološki izazovi tranzicione pravde
“Kada posečeš drvo, sekira zaboravi, ali panj ne”. Ova južnoafrička poslovica može da nam pomogne u sagledavanju sa kakvom jednostavnošću počinioci zločina zaboravljaju nedela koja su počinili, dok se žrtve suočavaju sa svakodnevnim košmarima i podsećanjima na ono što im je učinjeno: prazno mesto za stolom u domu iz koga im je neko odveden od strane policije ili vojske; želja za povlačenjem od porodice i prijatelja, pa čak i iz života; izlivi gneva i osećanje iscrpljenosti; i beskonačna pitanja. “Ima li šanse da je moj voljeni još uvek živ i ako nije, šta su učinili sa njim?“ “Šta je nagnalo nekoga da me tako muči?” “Da li im je neko to naredio, i ako jeste, ko je to bio?” “Da li su ljudi koji su zapalili moje selo uopšte razumeli ono za šta su se zalagali i ono što su učinili?”
Osmeh u obliku slova U
Revizionistički pokušaji izgradnje podobnije istorije teku kao i svaki drugi tranzicijski projekat novih elita: uz mnogo rušenja i stihijsku gradnju sumnjive kakvoće. U tom smislu oni predstavljaju dostojan nastavak ratova koji su sa prostora Jugoslavije zbrisali preko sto trideset hiljada života i raselili još oko četiri miliona. Sistemi koji izrastaju na grobovima tih ljudi prikrivaju svoju eksploatatorsku srž obilatom proizvodnjom nacionalnih mitova. U tom poduhvatu istorija neretko ima ulogu neugodnog svedoka.
Lingua blablativa – COVID-19: Poroci
Karantin se ograničenjem kretanja, nedostatkom fizičke socijalizacije, zatvaranjem u svom prostoru, uz neizvesnost krizne situacije kao i nemogućnost planiranja života unapred, odrazio na psihu negativno – povećanjem osećaja gubitka kontrole, straha za budućnost, stresa oko promene planova, panike povodom sopstvenih mogućih odluka ili odlaganja odluka, kao i pritiskom nekanalisanih i nagomilanih emocija. Pored drugih ugroženih grupa, osobe sa problemima zavisnosti, sklone preterivanju ili one sa nezdravim odnosom prema „porocima“, izložene su u ovim okolnostima dodatnim izazovima, „iskušenjima“, trigerima i stoga većem riziku da svoj problem prodube. Kako je njima u karantinu i da li nas sve hvata pandemija nezdravih navika i mogućih zavisnosti čak i nakon kraja karantina?
Nedopustiva slobodna prodaja ovog izdanja Hitlerovog “Mein Kampf”
Na internet prezentaciji knjižare Vulkan, nalazi se reklama za izdanje knjige Moja borba, autora Adolfa Hitlera, Moja borba, koja se može kupiti uz sa popust od 20%, po ceni od 1.320,00 dinara. U pitanju je izdanje Leo Commerc i BEGEN comerc, za izdavača je spomenut Stevan Marčeta, urednik je Armin Medić a prevodilac Nikola Mijanović. Knjiga je izdata 2019. godine, u tiražu od 1500 komada.
Pismo iz Prijedora
Dvadeset i pet godina nakon što je okončan rat u Bosni i Hercegovini, proces koji zovemo suočavanje sa prošlošću prošao je puni krug. Od prvih post-ratnih godina obilježenih ubistvima povratnika, institucijama krcatim ratnim zločincima koji će kasnije biti otpremljeni na duge zatvorske kazne, „pravilima puta“ potrebnim da bi se spriječila osvetnička hapšenja povratnika, preko perioda velikih nadanja u novom mileniju, osnivanja Suda BiH i državnog Instituta za nestale, zenita Tribunala u Hagu, Komisije za Srebrenicu i proliferacije raznih inicijativa koje su problematizirale i zagovarale prava žrtava, do sunovrata koji je uslijedio nakon propalog pokušaja ustavnih reformi u aprilu 2006., zaokreta u secesionizam Milorada Dodika i povratka u retorike i politike dehumanizacije i „razdvajanja naroda“.
5G groznica
Nakon što je proglasila pandemiju COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je rešila da proglasi i infodemiju: poplavu informacija, što tačnih što netačnih, koja izuzetno otežava ljudima da razaznaju pouzdane izvore informacija od nepouzdanih. Mada na prvi pogled deluje kao još jedna moderna reč koja zapravo ne znači mnogo, infodemija u kombinaciji sa pandemijom je ozbiljna stvar, zato što direktno može da ugrozi zdravlje i živote ljudi dajući im netačna uputstva, lažne načine da se zaštite ili ih usmeravajući na pogrešne uzroke.