Rušenje stereotipa je preduslov za toleranciju, a nedostatak tolerancije veliki je problem ne samo za lgbt zajednicu već i za društvo uopšte, smatra dizajner i vizuelni umetnik Slavimir Stojanović Futro. U tom smislu, Prajd je veliki test zrelosti našeg društva i pokušaj stvaranja nediskriminatorne društveno-političke klime u Srbiji.
Slavenov drugar je jako inteligentan, organizovan i uporan. Iako mu većina stvari u životu ne ide baš lagano, on ne odustaje, uspeva da ostane optimističan i čak da pokaže Slavenu kako se zaista igra fudbal.
Dijalog se ne vodi parcijalno, bez čvrstih procedura i otkrivanja sopstvene pozicije, navodi politički analitičar i profesor na FPN-u Zoran Stojiljković.
Prajd Info centar pokazatelj je da postoji napredak kada su LGBT prava u pitanju, navodi članica organizacije Gayten LGBT i OO Parade ponosa Jovanka Todorović.
Zločin nad tuzlanskom mladošću počinjen je 25. maja 1995, nešto pre 21 sat, kada je sa položaja srpskih snaga, pod komandom generala Novaka Đukića, sa Ozrena ispaljena granata na korzo prepun mladih ljudi, kod sastajališta Kapija u centru Tuzle.
We always question what stands behind pompous headlines in the media or if the offered angle gives us the whole story. „Some other news from Balkan“ is a Remarker audio podcast which offers its audience an opportunity to change the everyday perspective of looking at politics.
Kritike koje dolaze iz opozicije su posledica i fizičke i duhovne lenjosti te iste opozicije, ocenjuje novinar Mijat Lakićević.
Prajd je važan za svaku osobu jer je to borba svih nas, ne samo LGBT ljudi, navodi Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava. Otvaranje Prajd info centra u Beogradu pre par godina bilo je nezamislivo, što je dokaz za to da pri osvajanju sloboda treba biti uporan i strpljiv.
Gordan Paunović je ime duboko sačuvano u podsvesti jedne generacije. U njegovom stanu, Mia David sa njim rašlačlanjuje mitove i zablude onoga u čemu su zajedno učestvovali, dok u isto vreme pokušavaju da bitno otrgnu od zaborava.
Sve ono što se proizvelo razbijanjem Jugoslavije i nastankom država zapravo je jedna politička ujdurma, ocenjuje književnik i izdavač Vladislav Bajac.
Poznavajući kako funkcioniše društvo koje vodi ovu državu, od ‘Medijske strategije’ ne očekujem ništa, navodi predsednik NUNS-a Slaviša Lekić.
Prva epizoda podkasta “Zadovoljstvo u tekstu” govori o seriji “Handmaid’s tale” rađenoj prema romanu “Sluškinjina priča” Margaret Atvud. Biljana Srbljanović i Ana Martinoli razmatraju širi društveni i kulturni kontekst ove hit serije, njen značaj u današnjoj Americi, ali i Srbiji…
Postupci Ministarstva kulture i informisanja u javnosti često izazivaju polemike. U nekim slučajevima to je zbog odluka o dodeli sredstava, u nekim slučajevima zbog susreta ministra sa pripadnicima ekstremnih i desničarskih organizacija, dok je kod velikog broja kritika jasno da se proziva ministar kulture jer Srbija nema kulturnu politiku. Ministar Vladan Vukosavljević objavio je nacrt Strategije razvoja kulture Srbije od 2017. do 2027. godine.
Uloga Bitefa nije samo promocija novog pozorišnog izraza, već i bavljenje važnim društvenim problemima, naglašava Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa.
Postoji običaj precenjivanja uticaja obrazovanja na svakodnevni život, ocenjuje profesor i politički analitičar Žarko Puhovski.
Za vreme probe novog mjuzikla Pozorišta na Terazijama “Fantom iz Opere”, Slaven pokušava da reši jedan od večnih problema glumačke sujete a usput da savlada nepisana pravila žanra u kome glumi i peva.
Srbija postaje provincijalno društvo, ocenjuje filmski reditelj Srdan Golubović. Pad medijskih sloboda, nepostojanje jasnih granica između istina i laži i nemogućnost za bilo koju vrstu uticaja sa strane stvaraju društvenu klimu u kojoj danas živimo.
Srbija beleži napredak u usvajanju zakona koji su u skladu sa evropskim standardima, ali je neprimenjivanje zakona i dalje problem, kaže Saša Gajin…
Radio danas samo svira. Ali radio je nekad znao i da priča. Mi mislimo da je ovo trenutak da ponovo počnemo da razgovaramo. I da se slušamo. Za početak, ponedeljkom i četvrtkom, u 10 časova. Sa ljudima koji imaju šta da kažu.
Svakodnevica ipak nudi zaštitu. Onu koju sami, ili u zajednici, uspemo da napravimo. Da li kroz umetnost, aktivizam ili politiku, nije bitno. Mia David ima više zanimanja – arhitektica, kustoskinja, savremena umetnica, scenografkinja. Zanimaju je prostori. Ali i ljudi.
Stotine i stotine vesti se objavi dnevno u sve većem broju medija. Sve one samo prođu pored nas i, koliko god da su važne, odmah se zaborave. A ipak, svaka ta vest krije neku veću priču, neki fenomen, pojavu, koja suštinski utiče na naše živote.
Glumci su samo glumci, glume tuđe tekstove i ni o čemu ne razmišljaju. Tako većina kaže. Jezivi stereotip koji je utemeljen u istini. Slaven Došlo je malo drugačiji. Njega zanima trenutak u kojem živi, društvo koje ga okružuje i ljudi sa kojima radi.
Uvek su postojali ljudi čija je reč nešto značila. Bili su protiv rata, na demonstracijama, bežali ili čekali da prođe. S vremena na vreme, a uglavnom noću, mogli ste da se informišete i čujete alternativu. Danas je navodno sve drugačije, a zapravo je isto. Jedni su za vlast, drugi za opoziciju. Problemi i pitanja koji nas okružuju su isti.
REMARKER je novi medij. REMARKER podstiče kritičku debatu o ključnim društvenim pitanjima. REMARKER odgovorno analizira činjenice. REMARKER preispituje fenomene savremenog društva. REMARKER brani demokratiju, slobodu izražavanja i pravo na kritiku. REMARKER informiše i obrazuje nove generacije.
