KOLEKTIVNI IMUNITET NA ODGOVORNOST

Društvo


Ilustracija: Aleksandar Baćić

"Biti Srbin je duhovna kategorija. Mi, potomci slavnih Srba, ne smemo da dozvolimo da neko dođe i naredi nam šta da radimo sa sopstvenom decom. Naši pradedovi su ginuli za našu slobodu, i neprihvatljivo je da mi ćutimo u trenutku kada, ne samo da nas napadaju strani okupatori, nego nam i ovi domaći nameću vakcinu."
Obuhvat vakcinacijom svakim danom opada, strah se širi i štetu je sve teže sanirati. Umesto za rešavanjem problema, u javnosti se traga za krivcem i sve se objašnjava delovanjem lobista- farmakomafije ili antivakcinaša. Istina je da postoji nekoliko uzroka, i da svaki od njih zahteva ozbiljnu intervenciju države.

Odnos roditelja i pedijatra

"Lekar pita da li je dete zdravo. Ja kažem da jeste, i on mi poveruje na reč", ovako jedna majka opisuje boravak kod pedijatra uoči zakazane vakcinacije deteta. Da razgovor sa roditeljima nije (samo) pitanje ljubaznosti već i obaveze, piše u Zakonu o pravima pacijenata gde pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno, kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.
To što je prosečna starost pedijatara u Srbiji 57 godina, što ih ima jako malo i što su preopterećeni, ne treba da bude izgovor.

Znajući za strah koji vakcina oduvek izaziva u ljudima i činjenicu da ne štiti u 100% slučajeva, naprednije evropske države praktikuju preporučenu umesto obavezne vakcinacije. To naravno ne znači da stvar prepuštaju slučaju i slobodnoj proceni građana, naprotiv. Oni objašnjavaju, slušaju, razgovaraju sa trudnicama, i ne proglašavaju ludacima i teoretičarima zavera svakoga ko ima pitanje. Rezultat te politike je 95% dobrovoljno vakcinisanih građana.

Evropske zemlje u kojima vakcinacija nije obavezna su Nemačka, Holandija, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Irska, Grčka, Španija, Portugal, Austrija, Finska, Švedska, Norveška, Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Švajcarska.

A evropske zemlje u kojima je vakcinacija obavezna su Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Italija i Francuska.

Za razliku od evropskih zemalja, u Americi postoji praksa obavezne vakcinacije. Najvažnija razlika je što odgovornost tada prelazi sa pacijenta na državu. U SAD-u to konkretno znači da će svaki pacijent koji je pretrpeo bilo kakvu vrstu štete izazvanu vakcinacijom, dobiti određenu nadoknadu iz državnog fonda.

Kombinacijom ova dva modela, Srbija je kreirala jedan po svojoj meri- obavezuje na vakcinaciju a odgovornost ostavlja pacijentu. Dakle, država je zakonski propisala obaveznu vakcinaciju, ali u slučaju da nešto krene po zlu, ona ne snosi nikakvu odgovornost. A kako je to moguće, odgovor je kratak, jasan i uobičajen - nema para za fond.

Represivnost zakona

Epidemiologija kaže da 95% generacije mora da bude vakcinisano kako ne bi došlo do epidemije.
Srbija je u tom cilju 2016. godine donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti prema kom imunizaciju ne može odbiti ni pojedinac koji prima vakcinu, ali ni njegov roditelj ili staratelj, osim u slučaju postojanja neke medicinske kontraindikacije koju utvrđuje lekar.

Dalje, kada pedijatar utvrdi da dete nije vakcinisano ili revakcinisano, a nisu utvrđene kontraindikacije, o tome pismeno obaveštava sanitarnog inspektora. Inspektor je tada dužan da rešenjem naredi osobi da se podvrgne vakcinaciji u roku od 8 dana, a roditeljima koji to odbiju zaprećena je kazna od 30 000 do 150 000 dinara. Iako su Prekršajni sudovi do sada uglavnom donosili presude kao mere opomene u iznosu između 1000 i 3000 dinara, rešenje ne odlaže izvršenje. To znači da će roditelji stalno dobijati pozive za vakcinaciju, jer ako nemate potvrdu da ste bolesni, morate da se vakcinišete.

Pitanje obavezne vakcinacije otvorilo je staru raspravu o autonomiji porodice i pravu države da interveniše u porodičnim odnosima. Izjave zvaničnika Ministarstva zdravlja da roditeljima koji se suprotstave vakcinaciji mogu biti uskraćena roditeljska prava na osnovu zanemarivanja dece, nimalo nisu bile od koristi. Naime, dr Zoran Panajotović pomoćnik ministra zdravlja za Blic je izjavio da su pedijatri obavezni da obaveste sanitarne inspektore, a oni potom roditelje. Ako roditelj i tada odbije vakcinaciju, zove se Centar za socijalni rad koji može doneti rešenje o zanemarivanju razvoja deteta, dok se kao krajnja mera može izreći oduzimanje deteta.

Snežana Terzić, zabrinuta majka i članica organizacije NoVa, ne izgleda zabrinuto iako spada u grupu roditelja kojoj se dr Panajotović obraća. Tvrdi da nikome neće dozvoliti da joj oduzme decu i da će radije živeti u šumi nego u ovakvom društvu.

"Srbijom vlada radikalno feministički lobi, u kom su i zaposleni u centrima za socijalni rad, određene strukture policije, sudova, i svih institucija koje mogu biti upletene u vaspitanje i porodični život. Te strukture ubrzano rade na oduzimanju dece u Srbiji, jer, kruže priče da je Srbija potpisala ugovore sa stranim zemljama o usvajanju srpske dece. To znači da stranci mogu da usvajaju našu decu, a među njima mogu da budu i pedofiličari i ko zna kakvi sve profili ljudi. E, vakcinacija se tu negde provlači“, uverena je Snežana.

Ustavnost zakona

Ovako represivan zakon donesen je bez javne rasprave, a ubrzo je postavljeno i pitanje njegove usaglašenost sa Ustavom i drugim zakonima.
Ustav garantuje da niko ne može biti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodnog pristanka, a prema Zakonu o pravima pacijenata iz 2013. godine nad pacijentom se ne sme preduzeti nikakva medicinska mera
bez njegovog pristanka.

Ta argumentacija iskorišćena je 2016. godine kada je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sa međunarodnim ugovorima. Ustavni sud ju je odbacio krajem oktobra 2017. godine, i u obrazloženju odluke naveo da prema stavovima Evropskog suda za ljudska prava postoji polje slobodne procene države o preduzimanju mera zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, i da se i prava zajemčena Evropskom konvencijom, mogu ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja celokupnog stanovništva i sprečavanja širenja zaraznih bolesti.

Docentkinja medicinskog prava dr Jelena Simić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union, smatra da je zakon loš, represivan i da uteruje strah u kosti, ali nije neustavan. Saglasna je sa odlukom Ustavnog suda ali smatra da je argumentacija morala biti bolja.

Nije kraj pravnim nedoumicama, jer postoji neusaglašenost i na relaciji sa Zakonom o obrazovanju.
Naime, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da dete ne može da pohađa predškolsku ili školsku ustanovu ako nije vakcinisano prema kalendaru obavezne imunizacije, dok Zakon o obrazovanju ne osporava pravo na obrazovanje na osnovu vakcinalnog statusa.

Šta će biti kada dođe vreme za školu? Koji će zakon roditelje poslati u zatvor a da li će neko (i ko) prinudno vakcinisati dete? I šta ako takvih slučajeva bude mnogo?

Gospođa Terzić na ova pitanja nema odgovore, ali podseća na svoje ustavno pravo da vaspitava decu u skladu sa svojim moralnim i verskim uverenjima, i ima plan: ,,Sigurno nećemo sedeti skrštenih ruku. Organizovaćemo se, kao što se radilo pre 200 godina, okupljaćemo se u ruralnim predelima, sadićemo povrće, napravićemo škole za svoju decu i vaspitavati ih na način koji je nama prihvatljiv."

Roditelji danas menjaju mesto prebivališta, pa su malo kod jednog, malo kod drugog pedijatra, a neki su spremni da promene i državljanstvo. Drugi upisuju decu u privatne škole gde su propisi dosta fleksibilniji, jer ko može da plati jednu godinu školovanja nekoliko hiljada evra, taj ne mora da vakciniše dete. Tako nemoć države opet izlazi na površinu, a ovoga puta zakazala je prosvetna inspekcija. Roditelji uspevaju da nabave lažne potvrde i o vakcinaciji, i o medicinskoj kontraindikaciji. Mnogo je razrađenih strategija, ali Snežana o tome taktički nije želela da govori: "Ne možemo mi otvoriti sve karte pred društvom koje ne igra fer."

Lobisti

Najglasnije protiv zakonodavstva i zvanične medicine govore članovi Građanske inicijative za neobaveznu imunizaciju NoVa. Zbog svog delovanja stekli su poverenje mnogih neodlučnih roditelja, ali i etiketu uzročnika epidemije.

"Sa jedne strane nam serviraju priču da su nevakcinisana deca uzročnici epidemija i opasnost za drugu decu, a onda nas uveravaju da smo vakcinisanjem zaštitili decu. Sam proizvođač priznaje da vakcina nije ni trajna ni stopostotna zaštita, pa kako jedna toliko neuspešna metoda može biti obavezna?", pitaju se iz NoVe.

Dr Predrag Kon, epidemiolog iz Instituta za javno zdravlje Beograd, primedbu ima prvenstveno na naziv udruženja. Smatra da cilj njihovog delovanja uopšte nije neobavezna vakcinacija, već agitovanje protiv vakcinacije.

"Pitanje obaveznosti je sasvim legitimno, ali ovo čime se pokret zapravo bavi je falsifikovanje i netačno kombinovanje podataka sa sopstvenim komentarima koji ne odgovaraju činjenicama, pozivaju se na neistinite izvore i izazivaju ozbiljnu konfuziju", oštar je dr Kon.

Gospođa Terzić sa zadovoljstvom i slikovito prepričava susret sa dr Konom na jednoj od tribina.

"Pitala sam ga može li da garantuje bezbednost mog deteta. On kaže, evo sutra ću da sazovem sve medije i javno garantujem da ću za vakcinaciju Vašeg deteta da odgovaram moralno i etički. Moralno i etički?!" Čelo joj se naboralo od čuda, kao da prvi put čuje priču koje se priseća. "Ma ja hoću materijalno da odgovarate, pa se onda igrajte! O kakvom moralu i etici govorimo u ovakvom društvu?"

A moral i etika upravo su ono na čemu dr Predrag Kon insistira u slučaju odbijanja vakcinacije, jer to podrazumeva odgovor na čitav niz izazova. Neka od njih postavlja obraćajući se meni, dok ispred sebe zamišlja nepoverljivog roditelja: "Ko će u ovim uslovima da obezbedi izolaciju u bolnicama kad se epidemija proširi? Imamo li učitelja koji će da idu od kuće do kuće da podučavaju nevakcinisanu decu? Da li je tebi jasno da će tvoje nevakcinisano dete da oboli, a onda zarazi dete koje zbog osnovne bolesti nije moglo da bude vakcinisano? Ko će za to da snosi odgovornost?", pita dr Kon i apeluje na roditelje da ne preispituju lekarsku odluku kao što on sam ne pokušava da izgradi most preko Dunava, jer o tome ne zna ništa, ili zna jako malo.

Dodaje i da su ljudi poput Snežane zloupotrebljeni, a na pitanje u koje svrhe, dr Kon odgovara:

"U svakakve svrhe, a sa osnovnim ciljem da se vrati bolest. Epidemija je ozbiljan biznis, kao i ratovi. Tu svi zarađuju."

Snežanu ne možete uplašiti time da će joj dete oboleti od virusa, jer ona ne veruje da vakcina uopšte štiti od virusa. Naprotiv, veruje da ga vakcina izaziva. NoVa je čak Institutima Torlaku i Batutu podnela zahtev za informaciju o tome koji soj virusa je u pitanju - vakcinalni ili divlji virus morbila, kako bi javnost saznala "da li je epidemija potekla upravo od vakcinisanih".

Kako to inače biva, zaraćene strane se za istu stvar optužuju istim argumentima. Strastveno i dosta samouvereno gospođa Snežana nudi svoje objašnjenje stvarnosti: "Najglasniji zastupnici vakcinacije su lekari farmakolobisti. Farmaceutske kuće organizuju seminare na kojima lekari dobijaju bodove kojima produžavaju licencu. To znači da su njihov rad i karijera uslovljeni učešćem na tim seminarima. Nemaju svest o opštem dobru, već je sve puki lični interes."

Da u ovoj priči nema anarhičnih negativaca nasuprot razumu i faktima, shvatimo kad ovoj raspravi pridodamo lik i delo ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji krizu u svom resoru pokušava da reši rečima koje bi izgovorio nečiji ujak u jeku rasprave za slavskim stolom - "Za sve je kriva farmaceutska mafija".

Nepoverenje u sastav, kvalitet i poreklo vakcine

Sledeći problem je sadržaj vakcine, na čemu članovi NoVe posebno insistiraju: ,,Mi odgajamo decu u pravoslavnom duhu i ne prihvatamo materijale, čestice ili doze nečega što je uzgajano na ćelijama mrtvih fetusa. Vakcine su otrovi, virusi, kancerogeni konzervansi, teški metali, živa, aluminijum i tako dalje. Tu ne postoji ni jedan jedini zdrav sastojak.“

Veliki problem nepoverljivim roditeljima je i to što Srbija ne proizvodi, već uvozi cepiva, i to što nema ustanove koja kontroliše sadržaj vakcina. "Mi kontrolišemo papire koje nam oni daju, i verujemo im na reč", jedna je od konkretnih zamerki. Po portalima se može pročitati da roditelji privatnim kanalima organizuju uvoz vakcine iz raznih evropskih zemalja, i da to smatraju sigurnijim nego da stvar prepuste ,,ovima koji uvoze trećerazredne vakcine."

Docentkinja dr Jelena Simić smatra da je urušeni kredibilitet Instituta Torlak zaista jedan od uzroka pada obuhvata vakcinacijom, a Snežana Terzić to potvrđuje pitanjem: "Da li znate da na čelu Torlaka ne sedi ni imunolog ni epidemiolog, nego fizijatar? Ja ne znam kakve veze fizijatrija ima sa vakcinama, ali vidim da se država zaista potrudila da ovako ozbijnu temu predstavi na jako neozbiljan način. Neće meni niko narediti ni vitamin C da mu dam ako to ne želim, a posebno ne neki stručnjak sa ovakvom ili onakvom diplomom."

Ovom rečenicom je obuhvaćena većina uzročnika situacije u kojoj smo se obreli - sadržaj vakcine, način na koji se uvozi i skladišti, stručnost ljudi koji to kontrolišu, procedura postavljanja direktora javnih preduzeća, sticanje fakultetskih diploma i skala vrednovanja znanja i truda uopšte. A da li je bilo realno očekivati da ova u ovakvom društveno/pravno/finansijskom haosu ne nastane neka veća šteta?

Iako ne misli da je uzrok u nepoverenju u institucije, i to mi je naglasio da napišem, epidemiolog dr Predrag Kon okidač antivakcionog pokreta vidi u aferi svinjski grip iz 2009. godine.

Podsećanja radi, Svetska zdravstvena organizacija je u junu 2009. proglasila pandemiju virusom H1N1. Srbija je ubrzo proglasila epidemiju i odlučeno je da nabavku tri miliona doza vakcina sprovede Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO). Predloženo je da se vakcine kupe od švajcarske kompanije Novartis, koja je predala ponudu od 799 dinara po dozi. Prva informacija bila je da će vakcina biti obavezna i besplatna za 915.000 građana, a da će ostatak stanovništva plaćati cepivo. Umesto toga, prvih 140.000 doza primio je svako ko je želeo, a umesto da je plati 799 dinara, dobijao ju je besplatno. Onda je došlo do preokreta i najbogatije zemlje htele su da vrate nabavljenu robu, a da im novac bude vraćen. Iz RZZO-a su smatrali da je "Imajući u vidu dosadašnji tok vakcinacije, očigledno da Srbija neće potrošiti tri miliona vakcina, koliko je naručeno." Nasuprot tome, ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da je tri nedelje kratko vreme, te da će sledeće korake planirati nakon mesec dana, kada se bude analizirao efekat vakcinacije. Onda je samo tri dana kasnije, ministar izjavio:"Imamo 850.000 doza i ne moramo da uvozimo ostatak."

Ugovor sa Novartisom raskinut je 4. februara 2010. Godine, a osim za učešće u oštećenju budžeta za 1,6 miliona evra, tadašnja direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović sumnjičila se i da je bivšem ministru Tomici Milosavljeviću pružala netačne informacije u vezi sa nabavkom vakcina. Posle vesti da se vodi istraga o nabavci vakcine, govorilo se i o zboupotrebama u izboru dobavljača- vakcina je mogla da se kupi za 200 dinara jeftinije po vakcini, a i procena je bila da treba nabaviti vakcine za 20%, a kupljeno je za 40% stanovništva. Serijal emisije "Insajder" pod nazivom Kupoprodaja zdravlja kod nekih je podgrejao, a kod nekih samo potvrdio sumnje da je pandemija izmišljena zarad prodaje vakcina.

"Razlika u ceni ostala je nerazjašnjeno pitanje, pa je sada opšte prihvaćeno da je u pitanju bila zavera Svetske zdravstvene organizacije, da je vakcina bila nepotrebna i da je sve rađeno da bi pojedinci zaradili novac. To naravno nije istina, i sve je završeno potpunim odustajanjem tužilaštva. Ali to jeste moralna mrlja i veliki propust institucija", smatra dr Predrag Kon, koji je u vreme tih dešavanja bio predsednik Radne grupe za praćenje pandemije.

Ideja da vakcine izazivaju autizam nastala je 1998. sa radom gastroenterologa Endrjua Džeremija Vejkfilda, koji je tvrdio da je pronašao vezu između MMR vakcine, crevnih bolesti i autizma. British General Medical Council je 2006. godine pokrenuo istragu protiv njega zbog optužbi za nedolično ponašanje i profesionalnu zloupotrebu, a 2010. proglašen je krivim za preko 30 tačaka optužnice, uključujući četiri za varanje i 12 za zlostavljanje dece ometene u razvoju. Naučni časopis Lancet je povukao njegovu studiju iz 1998. navodeći da su delovi rada falsifikovani i da je rad lažan. Izbrisan je iz britanskog registra lekara, i zabranjeno mu je bavljenje medicinom u Velikoj Britaniji.

Vejkfild je i režiser i jedan od scenarista filma Vaxxed iz 2016.godine, koji je osporavan od strane medicinske i filmske stručne javnosti, a koji govori o tome da čelnici američkog CDC-a (Center for Disease Control and Prevention) lažiraju naučna istraživanja i prikrivaju stvarne podatke o povezanosti vakcine i autizma, a o svemu tome svedoči dr Vilijam Tompson koji je za CDC radio tridesetak godina.

Strah od autizma

Doktorka dečje psihijatrije Milica Pejović Milovančević kaže da je Vejkfild iz puke ekonomske koristi propagirao neku svoju vakcinu, i tako posejao seme sumnje. Doktorka apsolutno odbacuje tvrdnje o povezanosti autizma i vakcinacije, i objašnjava da je do zablude došlo jer do druge godine roditelji najčešće prate fiziološki razvoj deteta - da li je jelo i spavalo, a od druge očekuju da dete progovori i ima interakciju. U slučaju autizma to izostaje, jer njegova suština je u odsustvu socijalnog i emocionalnog reciprociteta i razvoja komunikacije.

"Deca sa autizmom po pravilu su najlepša deca, obično zdravih roditelja, iz porodice u kojoj ranije nije bilo problema. Onda se roditelji, kada čuju dijagnozu za koju medicina ne zna uzrok, prisećaju šta se detetu dogodilo u tom periodu a da je došlo spolja, i sete se vakcinacije. Onda imate priče kako je sve bilo u redu, i sve se promenilo istog dana kad je dete dobilo vakcinu. To je fiziološki nemoguće i ne postoji nikakav dokaz za to. Medicinska nesreća je ta podudarnost u vremenskom sledu primanja vakcine i javljanja simptoma."

Srbija očekivano nema zvaničnu statistiku, ali prema podacima koje je 2015. godine iznelo Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, u Srbiji se na 68 dece rodi jedno autistično.

Dr Predrag Kon vakcinaciju doživljava kao rukovanje rizikom- da li preko okeana bolje krenuti velikim brodom ili malim čamcem: "Vakcina nekada deluje sa neželjenim efektima, čak i trajnim, ali ta situacija je jako retka, jedna u million. A u ovakvoj epidemiji jedan na hiljadu oboleva sa trajnim posledicama ili dolazi do smrtnog ishoda."

Ovakav argument gospođa Snežana shvata lično i na na njega odgovara prilično oštro: "Kada bih ja vas sada ubila ili osakatila, da li bih na sudu mogla da se branim time da ste vi tek neznatan procenat u odnosu na preživelo stanovništvo Beograda?“ Trenutak pauze, pa odgovor: ,,Čisto sumnjam. Nemaju svi tu privilegiju."
Snežana predlaže da ljudima iz ministrarstva lično obezbedi i na srpski jezik prevede sve studije o kontraindikacijama vakcine, a da ako nakon čitanja ne promene mišljenje, ona će steći utisak da se radi o nekom predumišljaju.

Docentkinja medicinskog prava dr Jelena Simić upozorava roditelje da se ne oslanjaju na nezvanične medicinske studije, jer se u slučaju spora uzimaju samo zvanični medicinski stavovi.
"Sudija je pravnik koji nema nikakva medicinska znanja, pa svoju odluku bazira na veštačenjima lekara i zvanične medicine", objašnjava dr Simić.

Dragana Baša, Snežanina prijateljica, kuma i "saborkinja" iz NoVe, dodaje da su roditelji koji podržavaju inicijativu duboko osvešćeni, široko informisani i visoko obrazovani ljudi.
I govorila je istinu. Najmanji obuhvat vakcinacije je na beogradskoj opštini Stari Grad, opštini u centru glavnog grada u kojoj žive mahom obrazovani, emancipovani i finansijski stabilniji građani. Takođe, Pravni fakultet Univerziteta Union nudi besplatnu pravnu pomoć, po koju su povodom vakcine do sada dolazili "sve do jednog fakultetski obrzovani i materijalno dobrostojeći ljudi", potvrđuje dr Jelena Simić, zaposlena na tom fakultetu.

Gospođa Baša i mnogi slični njoj u borbu za slobodan izbor krenuli su samouvereno, ne čekajući potvrdu zvanične medicine.

"Danas ima jako malo hrabrih lekara koji će obelodaniti istinu uprkos pretnjama da će izgubiti posao i licencu", zaključuje Baša i vraća nas na početak- na poverenje pacijenta u iskustvo, dobru nameru, i znanjem potkrepljenu diplomu svog izabranog lekara.

Bez epiloga

Hiljade mladih roditelja trese se svaki put kad vodi dete na neku od 22 doze vakcine koje ono MORA da primi. O previše stvari već moraju da brinu, i vakcinacija ne treba da bude jedna od njih.

Zato postoje ljudi čiji je posao da održavaju javno zdravlje. Ne treba biti bezobrazan i ni na koji način pretpostaviti da je to lako, ali ti ljudi su se za to školovali, tog posla su se latili, tu su odgovornost preuzeli na sebe i za to primaju platu. Ni ovde ne treba zanemariti male plate koje primaju i neizdrživost uslova u kojima rade, ali nije li takav slučaj u svim branšama? Nije idealno što se u vršenju svog posla suočavaju sa preprekama u vidu jako uticajne fejsbuk stranice dr Slađane Velkov ili tvitova Jelene Karleuše, ali i to je deo njihovog posla. Ovo je trenutak u kom bi prosvetni i zdravstveni radnici, pravnici, političari i novinari morali da shvate da rešenje nije u podsmehu nad tim kako neko može da veruje u smrt od vakcine, ravnu zemlju, iluminate, radikalno-lezbejsko-feminističke, gej i farmaceutske lobije i da su Srbi najstariji narod od kojih su nastali i Škoti.

Država je poslednjih 30 godina odnos prema svojim građanima svela na puku administrativnu delatnost daj porez, evo ti priznanica, a decu su vaspitavali, školovali, stipendirali, usmeravali, štitili i lečili samo njihovi roditelji. To su sada ljudi od 30 godina, a sa iskustvom koje imaju i detetom od dve godine, nemaju na osnovu čega da se oslone na bio koju od institucija ove države. I to se igrom slučaja zalomilo na vakcini.

P.S.
Rečenicu sa početka izgovorila je Snežana Terzić, gospođa koja je na pitanje kako želi da bude potpisana, i predlog aktivistkinja iz organizacije NoVa, rekla: "Ma kakva aktivistkinja, ne podnosim tu reč! Zvuči kao neki, ne daj bože, feminizam.“ Nekoliko dana nakon razgovora srele smo se u klubu Carostavnik na predavanju pod nazivom "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama okupiranje Srbije", srdačno se pozdravile i rastale saglasne samo oko toga da sve što nam se dešava jednostavno nije šala.

Podeli sa prijateljima

  
Posted in Društvo, Tekst, Vesti and tagged , , , , .