Pregovori između sindikata, poslodavaca i države o minimalnoj zaradi za narednu godinu počeli su 18. avgusta, a prema zakonu dogovor bi trebalo da bude postignut do 15. septembra. Prošle godine, na predlog sindikata, koji je prihvatio ministar rada Zoran Đorđević, u naredne tri godine, do 2021, minimalna zarada trebalo bi da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Predstavnici sindikata, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, složni su u insistiranju na sprovođenju ideje o izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 37.453 dinara, dok je minimalna zarada za ovu godinu 27.000 dinara. Od 2010. godine država je povećavala minimalac sedam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini. Minimalac je od 1. januara ove godine povećan 10 odsto, a u 2017. godini šest procenata.
“Prošle godine smo se oko toga dogovorili i ministar je na konferenciji za novinare javno to podržao. Da bi to dostigli, ove godine bi trebalo da se poveća minimalac za 15 do 20 odsto, na više od 30.000 dinara“, ocenio je Orbović. Stojiljković ističe da bi u septembru minimalac za narednu godinu trebalo da se poveća na 33.000-34.000 dinara što bi bila garancija da će se zacrtani cilj ispuniti. Nebojša Atanacković koji je u Socio-ekonomskom savetu ispred Unije poslodavaca Srbije, upozorava da opterećivanje privrede više nego što može da izdrži nema logike i da najviše što mogu da ponude je realni rast BDP-a (procena je četiri odsto za 2020. godinu) uvećana za inflaciju (očekuje se oko dva odsto). On ističe da minimalna zarada može biti u visini potrošačke korpe ali ne “preko leđa privrede” i da se smanjenjem poreza i doprinosa koje poslodavci plaćaju povećava mogućnost da veći broj zaposlenih bude prijavljen na pun iznos plate.
Viši savetnik za socijalna i ekonomska pitanja u UGS Nezavisnost, Zoran Ristić, rekao je da je prvi razgovor o novoj minimalnoj ceni rada u Srbiji između sindikata, poslodavaca i države završen zaključkom da ima osnova za povećanje minimalne zarade i da se pregovori nastavljaju u četvrtak. Dodao je da su analize radili sindikati, poslodavci i oba ministarstva i da je analizu predstavilo Ministarstvo finansija. Prilikom sastanka razmatrano je šest parametara: vrednost potrošačke korpe, kretanje zaposlenosti, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), potrošačke cene, rast produktivnosti i kretanje zarada.
Čak i da se minimalac izjednači sa potrošačkom korpom ostaje pitanje da li je i kako je moguće uklopiti se u troškove od 37 hiljada mesečno. Pri obračunu potrošačke korpe ne uzima se u obzir veliki broj radnika/ca koje ne žive u sopstvenoj stambenoj jedinici, svakako se ne uzimaju u obzir potrebe starih ili bolesnih ljudi kojima je trošak za zdravstvene usluge daleko veći od 1.400 dinara mesečno. Nije uzeto u obzir koliko je troškova za lekove koji se mesečno konzumiraju umanjeno receptom, a koliko ostaje nepromenjeno. Aktivista Marko Miletić za portal Mašina ističe da ne samo troškovi stanovanja i zdravstva nisu realno obračunati pri određivanju potrošačke korpe, već to nije učinjeno ni sa troškovima obrazovanja:
“Minimalna potrošačka korpa ima malo veze sa realnim životom ljudi u Srbiji… Da li je 124 dinara mesečno dovoljno za obrazovanje? Čak i da pretpostavimo da radnik ili radnica koji primaju minimalac nemaju baš nikakve potrebe za obrazovanjem, šta se dešava ukoliko imaju decu? Ta suma svakako nije dovoljna da pokrije ni osnovne potrebe, a svakako ne „luksuz“ kakav su postali udžbenici.”
Matija Jovanović za isti portal navodi istraživanje koje je sprovedeno tokom 2017. godine u Srbiji o jako teškim uslovima rada u tekstilnoj i obućarskoj industriji prema čijim rezultatima se za dostojanstven život u Srbiji kao minimum preporučuje plata od 652 evra odnosno 77.828 dinara.
Takođe, pri računanju potrošačke korpe nije uzeta u obzir rodna dimenzija konzumerizma odnosno sprega patrijarhata i konzumerizma, kao ni specifične potrebe trans ljudi. Da li žene koje zarađuju minimalac u Srbiji uspevaju da “kupe” društveno prihvatljivu “ženstvenost”? Ako se u obzir uzme koliki su troškovi za kozmetičke preparate, usluge salona lepote ili te iste usluge kada ih žene same obavljaju poput depilacije, farbanja, manikira, tretmana lica, anticelulit i ostalih masaža, koje žene daleko češće i više koriste od muškaraca, dolazi se do zaključka da kupovna moć radnice prijavljene na minimalac nije dovoljna da ispuni bilo društvene bilo sopstvene standarde ženstvenosti. Dok bi većina ljudi višeg socijalnog statusa jako retko obratila pažnju na prosedog kasira u Maxiju, na njegovu koleginicu koja ima neofarban “izrastak” ili okrzan lak gotovo uvek bi, i to uz dozu patronističkog sažaljenja. Takođe, zdravstvene potrebe trans osoba ni u kom slučaju ne mogu biti pokrivene minimalnom prosečnom zaradom, kao ni bilo koje potrebe za telesnom promenom osoba sa disforijom.
Ako se u obzir uzmu i procene da u Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, država bi trebalo da u narednoj godini smanji opterećenja privredi za oko dve milijarde dinara ili oko 16 miliona evra. Kako brojni istraživači ističu potrebno je skrenuti pažnju da se zakon o minimalnoj zaradi odnosi samo na one radnike i radnice koji su formalno zaposleni, dok oni/e koji nemaju ugovor ne potpadaju pod bilo kakvu zaštitu od rada ispod njegove zakonom predviđene minimalne cene. Fleksibilizacije ugovora koje je povećao poslednji zakon o radu u nezavidan položaj stavio je radnike i radnice koji u velikom broju slučajeva zarađuju manje od minimalca.
Problem nedovoljnih minimalnih zarada imaju i zemlje koje su odavno deo kapitalističke ekonomije poput Češke, čije je Vlada nedavno dogovorila je sa sindikatima povećanje plata učiteljima od 1. novembra 2019 za 15 odsto, ostalim zaposlenim u javnom sektoru za 10 odsto, što je saopštio je na Tviteru premijer Bohuslav Sobotka. Češko-moravska konfederacija sindikalnih saveza traži da se minimalna zarada za najprostije nekvalifikovane poslove poveća sa 469 evra, koliko treba da iznosi u januaru naredne godine na 660 evra, dok bi minimalac za poslove sa većom kvalifikacijom bio proporcionalno veći.
Pre mesec dana Predstavnički Dom SAD-a, usvojio je zakon o uvećanju minimalne zarade od 15 dolara po satu na federalnom nivou do oktobra 2025, što predstavlja veliku pobedu za radnike/ce iako postoji sumnja da će zakon proći republikanski Senat. Gradovi i države, poput Sijetla, San Franciska, Njujorka, Kalifornije, Arkanzasa i Misurija, povećali su minimalac. Tokom protekle godine, zaposlenima u Amazonu.com Inc i Costco Wholesale Corp povećane su minimalne plate na 15 dolara po satu, dok su druge poput Target Corp-a, obećale ova povećanja do 2020. Najveći poslodavac u zemlji, Walmart Inc, kompanija koja plaća 11 dolara minimalac, izjavila je da podržava povećanje minimalne zarade na federalnom nivou. Milioni radnika/ca SAD-a su na “početničkoj plati” od 7.25 dolara po satu, što je 15.000 na godišnjem nivou za nekog ko radi 40 sati nedeljno, što je 10.000 dolara manje od federalne granice siromaštva za četvoročlanu porodicu. Predstavnica Predstavničkog Doma SAD-a, Nensi Pelosi, nazvala je dan usvajanja zakona o povećanju minimalca “istorijskim”, dodajući da se radi o 33 miliona ljudi koji ovime dobijaju povišicu: “Niko ne može dostojanstveno da živi sa zaradom od 7.25 dolara po satu. Možete li vi?”
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.