Muškarci mirno! Kurs antifeminizma

Društvo

Fotografije preuzete sa FB strane Klub Carostavnik

Otišle smo na predavanje Vladislava Đorđevića "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama okupirane Srbije" u Klubu Carostavnik i saznale da smo svi deo jedne strategije, strategije koja uništava muškarce u Srbiji. Ali ne brinite, ipak ima nade, jer ako je verovati predavaču: "ta ideologija će pasti kada padne feminizam na steroidima".

Neugledno dvorište kuće u Ivankovačkoj ulici, iako na plakatu piše da je predavanje u Dalmatinskoj 84. Na kapiji dva momka koja dočekuju zvanice, jedva su se pomerili da bismo prošle i krenule u podrum u kome se održava ovo predavanje. U tim podrumskim odajama zapravo su prostorije kluba Carostavnik. Kako piše na sajtu ovog udruženja:
"Projekat kluba CAROSTAVNIK je avangarda sveopšteg pregalaštva na polju prosvetarstva i povratka srpskog naroda istinskim vrednostima BOGU, KRALJU i PORODICI. Bez Boga – ni preko praga. Bez Kralja – ništa ne valja. Bez doma – sudba Sodoma.".

Carostavnik periodično organizuje tematske večeri, predavanja, tribine, kamerne koncerte, promocije knjiga i filmova, video projekcije. Neki od ranijih događaja u njihovoj organizaciji su i tribine: "Podignimo spomenik Milanu Nediću", "Jug kao simbol otpora NSP iz srpsko-pravoslavnog ugla", "Sveta Srbija i Sveta Rusija", "Tradicionalizam i misterije Evroazije". Pored toga, Carostavnik je jedan od beogradskih punktova potpisivanja peticije protiv obaveznih vakcina.

Predavač Vladislav Đorđević, istoričar i publicista, inače "ćinjenični feminista", kako naziva samog sebe, zagovornik je teze da je najveći mit među srpskim intelektualcima mit o diskriminaciji žena i da je istina upravo suprotna - u običajnom i pozitivnom pravu diskriminisan je muškarac. Autor je knjiga "Mit o patrijarhatu" i "Prednosti žena" i mišljenja je da živimo u frenetičnom ludilu okruženi antimuškom histerijom.
Bilo nam je jasno gde idemo i pre nego što smo kročile u to leglo svih teorija zavera ovog sveta, ali ipak nismo mogle da ostanemo ravnodušne na neke stvari. Prostorija u kojoj se predavanje održava je puna, tu je nekih tridesetak ljudi, tako da smo bile prinuđene da sednemo u prvi red, na 70 cm od predavača, kao da smo najverniji fanovi. Slike velikih Srba su na svim zidovima. Smrad koji osetite pri ulasku je zaista nepodnošljiv. Kombinacija mirisa prljavštine i ustajalosti uvlači se u nozdrave čim kročite u taj žuto okrečeni suteren. Publika je različite starosne dobi. Stariji su zapušteni, propali, u prljavim duksevima, neki od njih su masnih kosa. Ovi nešto mlađi, takođe su nekih u najmanju ruku izrazito patriotskih uverenja, to čitate u njihovim pogledima, neki su neposredno pre predavanja bili u teretani, pa sada sede tako da biceps dođe do izražaja. Istrošeni, prljavi, neprijatnih mirisa i zadaha, zadrigli, izobličenih faca, po koji prezrivi pogled upućen nama, videli su da nismo "jedne od njih".

U prostoriji pored, koja je inače nešto nalik kafiću, atmosfera je nešto opuštenija, prisutni ćaskaju. Na ulazu, pored police sa knjigama koja obiluje pretežno literaturom o velikom srpstvu, srbijanstvu i pravoslavlju, nalazi se srpska zastava. Tu je i zvučnik sa koga se čuje predavanje. U kafiću sede i dva sveštena lica. Posle manjih tehničkih problema sa mikrofonom, organizatori su uspeli da srede sve kako bi se predavanje čulo i u dve susedne sobe gde su svi oni koji nisu stigli na vreme, a želeli su da čuju šta Vladislav Đorđević ima da kaže. S obzirom na to da smo sedele u prvom redu, osećale smo se pomalo počastvovano.

Jači od Evrope

Predavanje je kasnilo jer je predavač davao intervju za Blic, kako je naglasio, interesuju se za njegov rad i na tome im zahvaljuje. Đorđević je u plavom somotskom sakou, predavanje počinje citatima iz časopisa Odbrana, časopisa Vojske Srbije. Iznosio je statističke podatke kojima je trebalo da nas ubedi da zapravo žene u našem društvu nisu potlačene i diskriminisane, one su na visokim pozicijama, u vojsci, u politici, ukratko, u svim sektorima.

"Mi smo prva zemlja izvan sastava EU koja je dobila indeks rodne ravnopravnosti", reče Đorđević u stilu - nismo ni svesni koliko nam je ustvari dobro.

Svaka njegova rečenica nailazi na zamišljeno i značajno odobravanje publike. Svi ga udubljeno gledaju, pomno prate, širom otvorenih očiju gutaju svaku njegovu reč uz komentare što za sebe, što glasno - "tako je".
Iako su mahom oko nas bili muškarci, pored dve devojke koje su takođe došle da ovaj sabor izabranih posmatraju fenomenološki, prisutne su još dve devojke koje nažalost zdušno veruju u sve one izgovorene reči. Veruju da je njihov zadatak da tiho i neprimetno sede pored muškarca, izigravaju mašinu za reprodukciju, bez prava na komentar ili ne daj bože mišljenje. U predsoblju su još dve gospođe. Njih je koleginica Sonja upoznala par dana ranije. Intervjuisala ih je za tekst o vakcinaciji koji ćete uskoro čitati na Remarkeru. One su protiv vakcinacije, a i o feminizmu nemaju lepo mišljenje.

Srpske muškarce uništile su majke

Predavanje je proteklo u ironičnom isticanju termina poput rodnog budžetiranja, Ujedinjenih nacija, u tvrdnjama da je zemlja ravna ploča inače bismo u suprotnom pali sa nje. Prisutni su upozoreni da su feministkinje pametne i lukave, vešto barataju rečima i svaku priliku koriste za lični napredak, kao što su iskoristile priliku dok su se u Jugoslaviji devedesetih vodili ratovi da bi osnovale svoje maliciozne ženske studije. Junački smo izdržale i ostale do kraja.
Došlo je vreme i za pitanja publike. Nismo ništa pitale iako smo na početku imale nameru, ali posle sat i po vremena neprestanog ispiranja mozga, više nemate snage da odreagujete. Imajući u vidu da su se na kraju posvađali i istomišljenici međusobno, možda je i bolje što smo ćutale. U publici, uprkos predrasudama, nisu samo ljudi koji se u životu nisu prihvatili knjige. Tu su ljudi koji su poprilično teorijski potkovani i načitani u skladu sa svojim interesovanjima.

"Nisi uzeo u obzir srpske majke koje su upropastile srpski rod, posebno mušku decu. Jutros je bilo na Hepiju da je majka išla na front, nosila sutlijaš i pomadicu za dete koje je bilo na frontu na Kosovu. Te majke nisu kao majke 18., 19., 20. veka, to su dekadentne majke, anti majke, majke za cicibane!", dodao je muškarac srednjih godina, prodorno plavih očiju i prodornog glasa. Naglasio je i da je predavanje bilo kvalitetno, ali je prethodno bilo bolje. Vidi se da je redovan ovde.

Jedva smo dočekale da se izvučemo odatle. Obukle smo se na brzinu i pokupile stvari čim se predavanje završilo. Pretpostavljamo da je većina ostala na druženju i razmeni utisaka posle predavanja. Na izlazu smo dobile i neke letke. Nismo ih odmah pogledale, samo smo ih nervozno gurnule u džepove. Tek jutros smo videle šta je na njima: "Pozivamo vas na spomen zbor "Nediću sveću". Povodom godišnjice smrti velikog srpskog junaka i mučenika za srpski narod, mučki ubijenog od zločinačke komunističke ruke. Za đenerala Milana Nedića, u nedelju, 4. februara u 14.00 časova". Sve priče o teorijama zavere i konzervativnim ljudima, sve priče o ljudima koji veruju da je ceo svet protiv njih, sve ono za šta ste verovali da postoji, ali je "tamo negde" - nije tamo negde, ovde je, u jednom suterenu u centru Beograda.

Podeli sa prijateljima

  
Posted in Društvo, Tekst, Vesti and tagged , .