Već duže vreme se na srpskoj političkoj sceni govori o bojkotu predstojećih izbora, a deo opozicionih predstavnika u Parlamentu bojkotuje njegov rad. Pokušaji vlasti i opozicije da uspostave dijalog serijom sastanaka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu nisu doneli plodove već su čini se samo povećali jaz između vladajuće stranke i opozicionih stranaka. Okrugli sto vlasti i opozicije o izbornim uslovima održan je 19. avgusta, rezultirao je zaoštravanjem stava opozicije prema izborima. Proteklih nedelju dana više opozicionih stranaka je potvrdilo svoj zvanični stav i nameru da bojkotuju buduće izbore.
Udruženje “1 od 5 miliona” pozvalo je građane/ke na bojkot izbora: „1 od 5 miliona ostaje pri stavu da su 42 preporuke Stručnog tima naše crvene linije i zato poziva potpisnike Sporazuma sa narodom na poštovanje odredbi dokumenta, koji su upravo oni predložili kao odgovor na zahtev protesta da opozicija da svoje viđenje Srbije i nakon smene režima“, navodi se u saopštenju Udruženja.
Predsedništvo Narodne stranke je jednoglasno donelo odluku o bojkotu predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora. Kako kaže predsednik stranke, Vuk Jeremić, na taj korak su se odlučili jer ne veruju da će vlast omogućiti poštene i fer izbore. Forum za bezbednost i demokratiju je u izjavi datoj 20. avgusta, nakon sastanka i navođenja stavova opozicije o spremnosti na bojkot izrazio veliku zabrinutost povodom mogućih bojkota. FBD je upozorio da postoji mogućnost i opasnost da bi u slučaju neuspeha pomenutih razgovora ili njihovog prekida, mediji i organizacije civilnog društva mogli biti proglašeni odgovornima za probleme koje ni partije na vlasti ni u opoziciji među sobom nisu u stanju da prevaziđu, „što bi bilo pogubno po demokratsku budućnost Srbije“.
Predsedništvo pokreta Dveri odlučilo je 26. avgusta da taj pokret bojkotuje redovne izbore, koji treba da budu održani na proleće sledeće godine, saznaje FoNet. Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović najavio je još 19. avgusta, posle okruglog stola, da će predsedništvu pokreta predložiti bojkot izbora 2020. godine. On je tada rekao da je vlast u toj rundi dijaloga pokazala nespremnost da se ispune preporuke stručnog tima protesta „1 od 5 miliona“, pre svega prepruke koje se tiču slobode medija.
FoNet saznaje da je Demokratska stranka (DS) u načelu za bojkot, a SSP sigurno, ali i jedni i drugi čekaju sednice svojih glavnih odbora u septembru, kada se može očekivati odluka o neizlasku na izbore. Nova stranka neće izlaziti sa svojim stavom pre raspisivanja izbora.
Da odluka o bojkotu izbora mora biti „široko usaglašeni stav demokratske javnosti, a političke partije ne treba odluku da donesu iza zatvorenih vrata, izjavio je predsednik Šumadijske regije i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Saša Milenić. On je izneo lični stav o bojkotu izbora – da nema drugog rešenja i da stvari „prirodno idu“ ka bojkotu.
Dobrica Veselinović za Danas kaže da Inicijativa NDB bojkot ne vidi kao puko bojkotovanje samog izbornog procesa, već kao svakodnevnu popravku našeg okruženja. U saopštenju je navedeno da će ta organizacija u narednom periodu izraditi predlog „Deklaracije o aktivnom bojkotu izbora“ koji će biti ponuđen, kako su naveli, na usaglašavanje građanima, akademskoj i stručnoj javnosti, civilnom društvu i ostalim političkim akterima.
Ana Stevanović, poslanica Stranke slobode i pravde, kaže da će sve relevantne i istinski opozicione stranke bojkotovati predstojeće parlamentarne izbore: Kad živimo u diktaturi i autoritarizmu, tada istinskih izbora ni nema, a mi nećemo biti deo predstave. Stranka slobode i pravde, kao prava opoziciona stranka će izbore bojkotovati, a to smo prvi i najavili. Računamo da će sve ostale opozicione stranke pratiti isti put, čime bismo jasno zauzeli stav da bilo koja odluka koju donese buduća vlast nema nikakav legitimitet, a to je situacija koja bi uplašila svakog predsednika jedne države.
Državni vrh ili ne pridaje veliki značaj bojkotu ili ga delegitimizuje kao sam način borbe. Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da ne treba pridavati veliki značaj najavljenom bojkotu parlamentarnih izbora dela opozicije, jer svako odlučuje o svojim političkim potezima, ali konačni sud daju građani na izborima. On je za TV Pink naglasio da ideja o bojkotu nije nova, da je Demokratska stranka devedesetih godina bojkotovala izbore i da je nakon toga njihov predsednik Zoran Đinđić rekao da im više neće “pasti na pamet” da tako nešto ponove. Potpredsednica Vlade i članica predsedništva SNS Zorana Mihajlović izjavila da bojkot ne može da ugrozi legitimitet izbornog rezultata istakla da bojkotovati i ne ulaziti u borbu za ono što želite da ostvarite pokazuje koliko ste slabi.
Na pitanje da li misli da li će DS izaći na izbore, funkcioner SNS Goran Vesić za Pink ističe da ne zna šta će oni da urade, ali da zna da političke stranke koje ne učestvuju na izborima same sebe osuđuju na propast: Bojkot je potreban samo Đilasu jer nema stranku, nema ni organizaciju, ni ljude i nema ni potrebe da izađe na izbore na kojima bi se videla prava njegova snaga. Njegov plan je da natera sve one koji imaju stranke da ne izađu na izbore jer tada nemaju ni poslanike, ni odbornike a ni prihode od države i onda svi zavise od njega jer on ima para. Plan mu je da svaka stranka zavisi od njegove crkavice kao što danas daje platu Bošku Obradoviću, Zoranu Lutovcu, Nikoli Jovanoviću…
Uprkos tvrdnjama predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ga najavljeni bojkot „minornih opozicionih stranaka“ ne brine, sagovornici Danasa lider Demokratske stranke Zoran Lutovac i funkcioner SDS Konstantin Samofalov tvrde da je predsednik i ovoga puta neiskren, kao i pre nekoliko dana kada je tvrdio da mu je izuzetno stalo da opozicija izađe na izbore. Prema rezultatima ankete lista Danas čak 87 odsto građana mišljenja je da bi opozicija trebalo da bojkotuje predstojeće izbore.
Vlast pak nije jedina koja ima mišljenje da je bojkot “besmislen”. Naime, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja “Ispos stratedžik marketing” Srđan Bogosavljević ocenjuje da je bojkot izbora besmislena odluka koja može da sahrani političke partije koje se na taj korak odluče. On za Srpski telegraf objašnjava i da ne postoji način da stranke time dovedu u pitanje legalnost, a ni legitimitet aktuelne vlasti.
Predsedavajući Odboru Evropskog parlamenta (EP) za spoljne poslove Dejvid Mekalister ocenio je pri svojoj poseti Beogradu da eventualni bojkot predstojećih izbora u Srbiji ne bi doprineo jačanju demokratskih institucija: Bojkot izbora 2020. godine značio bi da stavovi stranaka koje ne učestvuju na izborima ne bi mogli da se čuju u parlamentarnoj debati, a to ne doprinosi jačanju demokratskih institucija, rekao je Mekalister novinarima posle razgovora s poslanicima vlasti i opozicije, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.
Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD) je u okviru svoje Demokratske inicijative na Zapadnom Balkanu objavila studiju „Bojkoti parlamenata na Zapadnom Balkanu“ u kojoj se analiziraju uzroci i posledice bojkotovanja rada parlamenata u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Ova publikacija objedinjuje šest posebnih studija za svaki od navedenih parlamenata, a lokalni saradnik WFD-a u slučaju Srbije bila je organizacija CRTA. Autori naglašavaju da je “bojkot 2019. godine u nastajanju još od „bojkota opomene“ u maju 2017; međutim, ubrzava se od jeseni 2018. u kontekstu masovnih protesta i formiranja koalicije opozicionih partija. Od 88 opozicionih narodnih poslanika, njih 55 učestvuje u bojkotu. Portal Talas sistematično prenosi rezultate istraživanja o ciljevima bojkota i stavovima intervjuisanih poslanika grupisanih u pet kategorija:
- Razotkrivanje lošeg funkcionisanja parlamenta pred domaćom i međunarodnom publikom i isticanje da je Srbija autokratski režim;
- Promena parlamentarne prakse kako bi se situacija normalizovala, ali i ojačali demokratski kapaciteti u pogledu zaštite zakonodavne i nadzorne uloge parlamenta, promena Poslovnika i ponovno uspostavljanje kontrole i ravnoteže između različitih grana vlasti;
- Jačanje opozicije i ohrabrivanje građana da nastave da protestuju;
- Bojkot neće doneti nikakve promene jer nije dovoljan / nije dovoljno radikalan da bi značajno promenio stvari;
- Bojkot neće doneti nikakve promene jer nije pravo sredstvo za to.
Studija pobraja brojne različite razloge za parlamentarne bojkote na Zapadnom Balkanu, od etničkih, preko onih u svrhe izbora, nedostatka vidljivosti opozicije u parlamentu, potrebe da se govori o specifičnim problemima, do mogućih koalicionih strateških ciljeva. Posledice su takođe višestruke – negativna slika o radu skupštine čiji se kredibilitet delegitimiše, lošiji tretman poslanika i stranaka u skupštini nakon bojkota, povećanje u broju zakona koji su usvojeni po hitnom postupku. U studiji je istaknuto i da su svi bojkoti rada skupština na Zapadnom Balkanu od 1990. do danas imali zajednički uzrok, a to je na prvom mestu korišćenje bojkota kao sredstva za rešavanje problema nemogućnosti opozicije da svoje poruke iskomuniciraju biračkom telu.
Dok će predsednik verovatno do samih izbora imati stav o besmislenosti bojkota, nepostojećim strategijama opozicije i pokušajima da opozicija stane na put razvoju Srbije, opozicija će čini se imati prilično ujednačena mišljenja o bojkotu izbora. Poruka opozicije i velikog broja građanki i građana koji podržavaju bojkot je jasna – ne želimo ovu vlast i ne želimo autoritarnu vlast, ali strateški ciljevi za političke alternative i njihovo sprovođenje, kao i dogovor različitih opozicinih stranaka oko političkih ciljeva ostaju neujednačeni ili nepostojeći – što ne samo da čini uslugu trenutno vladajućoj stranci i njenim koalicionim partnerima u Vladi već razvodnjava i svakako ne previše radikalne ideje koje postoje u malom delu opozicije.
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.