Below you'll find a list of all posts that have been tagged as “Lingua blablativa”
Sredinom prošlog meseca francuska spisateljica i blogerka Pauline Hermange objavila je knjigu “Moi les hommes, je les deteste” (Ja mrzim muškarce) u kojoj navodi “da ima dobre razloge da mrzi muškarce” i da je bes prema muškarcima put emancipacije i oslobađanja ako se ženama dozvoli da ova osećanja izraze. Da li je mizandrija emancipatorna?
U utorak je psihoterapeutkinja Sanja Perković objavila na svom Facebook profilu da je osoba sa kojom je imala seksualne odnose odlučila da taj snimak objavi i pošalje njoj važnim ljudima. Hrabra terapeutkinja odlučila je da o tome ne ćuti i zamolila sve ako do snimka dođu da joj proslede ne bi li imala dokaze za sudski proces. Sanja je među malobrojnim ženama koje su odlučile da javno govore o osvetničkoj pornografiji čije su žrtva. Kako se žene nose sa nasiljem, nepravdom i stigmom, zašto je ovu vrstu nasilja teško zaustaviti, sankcionisati i čime je ona motivisana?
Nakon bezuspešno okončanih pregovora Vlade Crne Gore i Srpske Pravoslavne Crkve 21. jula o promeni zakona o veroispovesti, a uoči predstojećih izbora u Crnoj Gori, sukobi između SPC-a, srpskog establišmenta (i prosrpski orijentisanih crnogoraca/ki) i Vlade Crne Gore se zaoštravaju. Šta je osnovno političko i ideološko razilaženje, koju retoriku koriste zaraćene strane i kako sukob utiče na politička previranja u Crnoj Gori?
Nedavno je u rubrici Lični stav u dnevnom listu Danas predsednik političke partije Dveri, Boško Obradović, citirao nekoliko teoretičara sasvim suprotnih političkih uverenja od njegovih ističući da je važno da svi budemo na “pravoj strani barikade” bez obzira na različite ideologije koje imamo. Zašto jedan desno orijentisan političar citira reči Srećka Horvata, Igora Štiksa ili Mladena Mrdalja i to baš reči koje upućuju ne samo na drugo lice savremene demokratije već i one koje se tiču kritike (neo)liberalizma?
Prajd mesec je prošao obeležen i ove godine, uprkos pandemiji, raznim online sadržajima, a Pride day (28. jun) svake godine predstavlja povod kako zajednici tako i široj javnosti, da preispita položaj LGBTQ osoba, ali i metode i ciljeve borbe ove zajednice. Za šta se borimo pola veka nakon Stounvola, kojim sredstvima i koji problemi i dalje muče LGBTQ zajednicu?
Protesti u SAD-u povodom ubistva Džordža Flojda pokrenula su intenzivni javni govor o istoriji i prirodi rasizma, njegovoj ukorenjenosti i strukturalnoj postojanosti. Ubrzo nakon ekspanzije tekstova na tu temu, u regionu se pojavila društvena (auto)kritika lokalnog rasizma – diskriminacije i nasilja nad Romima. Bilo da je paralela opravdana ili ne, debata o tome skreće pažnju na problem lošeg društvenog položaja Roma i nasilja koje nad njima sprovodi ne samo društvo već i država.
Policajac Derek Šovin u Mineapolisu je 25. maja brutalno ubio Džordža Flojda klečeći mu na vratu čitavih osam minuta pre i tri minute nakon njegove smrti. Policijska brutalnost i ubistva pod izgovorom pretnje po njihovu bezbednost američko društvo više ne želi da toleriše. Svakodnevni protesti hiljade Amerikanaca/ki (uprkos karantinu) pokazuju godinama gomilani bes prema policijskom nasilju i otvorenom rasizmu. Rasizam ne samo da nije pobeđen, on je sistemski institucionalizovan u državnom aparatu opresije i nasilja – policiji.
Krizne situacije u društvu uvek se pokažu kao izazovne kada je u pitanju ideologija. Kada je celo društvo u problemu kristališe se granica demokratije i na površinu ispliva ideološki institucionalizovana ljudska sebičnost i volja za moći. U krizama se pokazuju „logike“ fašizma, nacionalizma, klasizma, diktature, patrijarhata, kapitalizma i drugih oblika profitiranja na račun „Drugog“ ili pak nekog oblika želje za njegovim brisanjem. Stalno čujemo kako je ova situacija bila/je kao ratno stanje ili je poredimo sa velikim ekonomskim krizama i prirodnim katastrofama, ali šta je to što upravo u ovim situacijama isplivava kao politička slika „društva u krizi“? Šta je globalna pandemija ideološki podstakla?
Pandemija korona virusa uslovila je mnoge da rade svoj dosadašnji posao od kuće. Iako je možda na prvi pogled ovaj uslov izgledao kao nešto od čega i poslodavci i radnici imaju korist – u smislu produktivnosti i zadovoljnijih radnika/ca, već u prvih nekoliko nedelja su se pokazali prvi negativni aspekti ovog modela. Takođe, situacija u kojoj se polako vraćamo pre-pandemijskom životu na radnom mestu dovela je u pitanje koncept open space-a odnosno mogućnost njegovog funkcionisanja u novim uslovima. Kako je pandemija izmenila radno mesto i naš odnos prema kancelarijskom radu, radu od kuće i open space-u?
Karantin se ograničenjem kretanja, nedostatkom fizičke socijalizacije, zatvaranjem u svom prostoru, uz neizvesnost krizne situacije kao i nemogućnost planiranja života unapred, odrazio na psihu negativno – povećanjem osećaja gubitka kontrole, straha za budućnost, stresa oko promene planova, panike povodom sopstvenih mogućih odluka ili odlaganja odluka, kao i pritiskom nekanalisanih i nagomilanih emocija. Pored drugih ugroženih grupa, osobe sa problemima zavisnosti, sklone preterivanju ili one sa nezdravim odnosom prema „porocima“, izložene su u ovim okolnostima dodatnim izazovima, „iskušenjima“, trigerima i stoga većem riziku da svoj problem prodube. Kako je njima u karantinu i da li nas sve hvata pandemija nezdravih navika i mogućih zavisnosti čak i nakon kraja karantina?
Pandemija korona virusa uticala je na promenu svih aspekata međuljudskih odnosa, pa su tako i seksualni odnosi i dejting promenili oblike i načine upražnjavanja u svakodnevnoj praksi. Socijalno distaniranje uticalo je na to da dejting pređe sa live-a na online, da ljudi počnu masovnije da koriste aplikacije za dejting iako ne izlaze iz kuće, da masturbacija mnogima postaje glavni i jedini oblik seksualnog zadovoljstva, da parovi koji žive sami imaju povećane seksualne potrebe ili se odlučuju da ne koriste kontracepciju.
U nedelju smo svedočili situaciji da su u Kraljevu dvorišta crkvi u vreme vladinih mera zabrane okupljanja ipak bila ispunjena ljudima. U Novom Sadu je u nedelju pričešćivanje ispred crvke takođe izazvalo burne reakcije u javnosti. Iako broj ljudi u crkvenim dvorištima nije premašivao pedeset, već se kretao uglavnom između 15 i 30, većina prisutnih vernika i vernica se nije pridržavala propisanih mera i saveta vlade i stručnjaka o nošenju maski, rukavica i držanju distance od dva metra između ljudi, a jedan broj njih se pričestio. U medijima i na društvenim mrežama je u nedelju i u danima koji su usledili ova tema podelila kako one unutar zajednice tako je i zaoštrila odnose između „verujućih“ i „neverujućih“.
U proteklih nekoliko meseci je najpopularniji sajt porno videa na svetu, PornHub, optužen za slučajeve objave videa čiji su akteri deca ili žrtve trgovine ljudima. Nedavno je žena pod imenom Rose Kalemba podelila sa BBC-jem kako je silovana kada je imala 14 godina, te da je taj video završio na PornHub-u. Povodom ovih slučajeva pokrenute su brojne aktivističke inicijative da se promeni politika kompanije, da se sajt ugasi ili da se kriterijumi za objavu videa pooštre. Peticiju protiv ovakvih postupaka kompanije, koju je pokrenula organizacija Exodus Cry, potpisalo je skoro pola miliona ljudi do sada.
Cancel culture ili Call-out culture (još nazvane i outrage kultura) je oblik javnog, najčešće online ponižavanja, osuđivanja i posramljivanja na društvenim mrežama, čiji je cilj da pojedince/ke ili grupe optuže za njihove iznete uvredljive stavove. Odnosi se takođe i na bojkot osobe, najčešće selebritija, kompanije ili brenda, zbog javnog šerovanja određenog stava bilo u njihovoj prošlosti ili sadašnjosti. Cancel kultura ima svoje pobornike/ce najčešće među milenijalsima i gen-Z, dok se protivnici nalaze u starijim generacijama, među politički konzervativnijim ili desničarskim strujama, ali i među selebritijima koji su snosili posledice ove kulture, zasluženo ili ne.
Prošle nedelje nekadašnji vođa zaranjene desničarske organizacije Nacionalni Stroj, Goran Davidović, poznat pod nadimkom Firer, vratio se u Srbiju i to kao građanin oslobođen presude za rasnu, versku i nacionalnu mržnju. Nova godina je za desnicu počela obećavajuće – Vojislav Šešelj je u Opštini Stari grad održao je promociju svoje knjige koja genocid u Srebrenici negira, predsednik Srpske Desnice, Miša Vacić, najavio je učešće na izborima, kao i predsednik pokreta Leviatan, Pavle Bihalji.
Dvadeset i prvog januara, na predlog predsednika Vladimira Putina postavljen je novi premijer Rusije, bivši glavni čovek federalne poreske službe, Mihail Mišustin. Nekoliko ministara je ostalo na svojim pozicijama – poput ministra finansija, spoljnih poslova i odbrane, ali je većina doživela svoju smenu. Veliku pažnju i brojne kritičke komentare dobila je nova ministarka kulture Olga Ljubimova koja je došla na mesto bivšeg ministra Vladimira Medinskog. Ko je nova ministarka i zašto je njeno postavljanje izazvalo toliku pompu?
U poslednje vreme, ne može se tačno ispratiti koliko meseci ili godina unazad, sve veća popularnost horoskopa i čitanja natalnih karata je sada definitivno na svom vrhuncu. U Velikoj Britaniji broj Google Search-eva za “natalnu kartu” udvostručio se u periodu između novembra 2013. i novembra 2018, a od 2017. godine sve je veći broj unosa “astrološka kompatabilnost” u Google pretraživač.
Sve je više Instagram filtera čijom primenom lice deformnišemo u raznim pravcima – od slatkih životinjica do vanzemaljaca. Jedan od bizarnijih koji je kružio je onaj gde od ribe ili gmizavca polako evolucijom stižeš preko majmuna do sebe. Neki ne manje bizarni simuliraju plastičnu hirurgiju u svom ekstremnijem vidu. Šta je poenta ovih filtera, čemu oni služe i koje su njihove društvene posledice?
Pre nekoliko dana je najstariji američki rečnik Merriam-Webster objavio da je reč godine zamenica “THEY”. Rečnik je ovu zamenicu u svoj korpus dodao u septembru ove godine, ističući da se u 2019. pretraga reči povećala za 313% u odnosu na prošlu. Navedeno je da se zamenica sve češće koristi u e-mailovima, na konferencijama, u Twitter bios-ima, kao i u svakodnevnom iskustvu.
U srpskim medijima se u proteklih nedelju dana spekuliše o poreklu “afere ruski špijun”, kao i o njenim uzrocima i posledicama. Naime, snimak sa YouTube-a na kome ruski potpukovnik Geogrij Kleban, pripadnik ruske obaveštajne službe GRU, zamenik ruskog izaslanika odbrane u Srbiji, navodno predaje novac srpskom visoko pozicioniranom zvaničniku, koji je njegova obaveštajna veza u Srbiji, objavio je 17. novembra na svom Tviter nalogu istraživački novinar britanske mreže Bellingcat, Hristo Grožev.
Kako se približavamo tridesetoj sve je više pitanja na temu našeg “relationship status-a” i sve više iščuđavanja ako je on “single”. Čini se da je zaista sve veći broj milenijalsa koji ne veruje u veze, monogamiju ili brak, a svedočimo i rastu “single positivity” pristupa koji bivanje single osobom ne shvata kao očaj, čekanje ili sudbinu već često kao izbor.
Borba aktivista/kinja i meštana/ki intenzivirala se u poslednjih godinu dana što je rezultiralo protestima, direktnim akcijama na terenu, sukobima meštana i investitora kao i neophodnošću da se državne institucije jasnim stavom konačno uključe u rešavanje ovog problema. Prošlog meseca, 27. septembra, održan je konačno sastanak između predsednika države, ministrom energetike Aleksandrom Antićem, predstavnicima/cama Ministarstva građevinarstva i aktivista/kinja inicijative Odbranimo reke Stare planine.
Dodela Nobelove nagrade, pored nagrađivanja doprinosa u nauci, aktivizmu i književnosti, predstavlja i odraz društvenog sistema vrednosti, odnosno konsenzus o tome ko zaslužuje da bude upisan u istoriju kao uzoran primer drugima. Upravo stoga je dodela Nobelove nagrade svedočanstvo o tome da nauka ili umetnost ne postoje izolovano od društvenog morala, da ni u nauci kao ni umetnosti “napreci” nisu isključivo objektivno merljivi. Ona odražava društvenu spremnost da se, po potrebi, politika odvoji od doprinosa u nauci i umetnosti, a po potrebi, da motiv u osnovi nagrađivanja određenog doprinosa bude upravo politika. Što bi rekla premijerka “Ima veze sa mnom, ali i nema veze sa mnom”.
Greta Tanberg je šesnaestogodišnja švedska aktivistkinja protiv klimatskih promena koja dobija sve veću podršku kako mladih koji slede njene metode borbe tako i medija i aktera/ki svetske političke scene. Ovih dana nam svuda iskače njen govor na UN Climate Summit-u u Njujorku, bilo da smo na trajektu za odmor ili samo listamo instagram u krevetu, htele ne htele gledaćemo Gretine izlive emocija na ovom međunarodnom skupu. I njeno medijsko prisustvo traje već jedno godinu dana, nepromenjeno kao i njeni govori.
Istorija Parade nam govori mnogo o tome na kakve su otpore i opasnosti aktivistkinje i aktivisti nailazili. Nasilje na prvoj Paradi ponosa održanoj 2001, u organizaciji organizaciji Labrisa i Gaytena (a uz podršku brojnih nevladinih organizacija i aktivistkinja iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Irske i Italije), ultradesničarski orijentisane grupe, predstavnici Crkve, navijačkih klubova, članstvo pojedinih političkih partija, su napale i povredile oko 40 učesnica i učesnika Parade.
Već duže vreme se na srpskoj političkoj govori o bojkotu
predstojećih izbora, a deo opozicionih predstavnika u Parlamentu bojkotuje njegov rad. Pokušaji vlasti i opozicije da uspostave dijalog serijom sastanaka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu nisu doneli plodove već su čini se samo povećali jaz između vladajuće stranke i opozicionih stranaka. Okrugli sto vlasti i opozicije o izbornim uslovima održan je 19. avgusta, rezultirao je zaoštravanjem stava opozicije prema izborima. Proteklih nedelju dana više opozicionih stranaka je potvrdilo svoj zvanični stav i nameru da bojkotuju
buduće izbore.
Nedavno je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, izjavio da će Rusija kao strateški partner Srbiji dati mnogostruku podršku, te da Srbija, između ostalog ima podršku ruske vojske za “izazove na Kosovu”. Samo nekoliko dana ranije, novi ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naveo je da će “podržati kompromisno i kreativno rešenje” oko kojeg se moraju dogovarati Beograd i Priština, “a koje bi Rusija mogla braniti u Savetu bezbednosti UN-a”.
U brojnim srpskim dnevnim listovima u poslednjih nekoliko dana prenesena je “vest” o navodnom spremanju zavere protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. “Vest” je potekla od autorskog teksta Ljube Karana, “Omča” za Srbiju, objavljenom u listu Pečat, 19.7. a koji su naknadno kopirale gotovo sve medijske kuće u službi vladajućeg režima, na čelu sa Večernjim Novostima. Opozicija je na tekst reagovala burno, odgovorom koji je zapravo napad i optužba da se zavera zapravo sprema protiv njenih članove a ne vladajućeg vrha.
Već nedelju dana ne prestaju reakcije na autorski tekst Elita i plebs, predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, objavljenog 10. jula u Politici. U svom tekstu predsednik se obraća svojim političkim protivnicima kritički, sa namerom da javno osudi njihov “elitizam”.
Pre nekoliko dana policajac V.Ž. (43) zaposlen u policijskoj stanici Mionica, uhapšen je i određen mu je pritvor od 30 dana, zbog optužbe da je “obljubio” devojčicu od 13 godina. Kako prenose Večernje Novosti, prijavila ga majka devojčice, kada je pronašla eksplicitne poruke u njenom telefonu. Policijski službenik osumnjičen je da je od marta do hapšenja, koristeći nezrelost devojčice, s njom stupio u kontakt, a potom počinio nedozvoljene polne radnje.
