Nedavno je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, izjavio da će Rusija kao strateški partner Srbiji dati mnogostruku podršku, te da Srbija, između ostalog ima podršku ruske vojske za “izazove na Kosovu”. Samo nekoliko dana ranije, novi ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naveo je da će “podržati kompromisno i kreativno rešenje” oko kojeg se moraju dogovarati Beograd i Priština, “a koje bi Rusija mogla braniti u Savetu bezbednosti UN-a”.
Sa druge strane, Blic prenosi da bi savetnik američkog predsednika Džon Bolton, mogao do kraja avgusta, eventualno početka septembra, da poseti region, tačnije Beograd i Prištinu. Bolton je pre godinu dana u srpskoj javnosti bio prisutan jer je podržao ideju o razgraničenju Srba i Albanaca na Kosovu, navodeći da SAD ne isključuje teritorijalne korekcije kao rešenje za “kosovski čvor”.
Ipak, odlazeći ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet, izjavio je da Vašington nikada nije rekao da podržava sporazum o korekciji granice između Srbije i Kosova, već je, kako kaže, samo izraženo mišljenje da Beogradu i Prištini treba dati prostor za dijalog i dogovor o onome što žele, uz prethodnu privremenu suspenziju taksi:
Kada je američka vlada prošle godine saopštila da se nećemo usprotiviti razgovoru o graničnoj regulativi, nismo rekli da podržavamo korekciju, već da pregovarači treba da imaju slobodu da razgovaraju o tome šta žele.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sreo se “na marginama Ministarske konferencije posvećene verskim slobodama” 18. jula u Vašingtonu sa Boltonom i kako navodi Ministarstvo:
Složivši se sa ocenom ministra Dačića o neophodnosti daljeg unapređenja bilateralnih odnosa na svim nivoima, savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton posebno je istakao rešenost aktuelne administracije Sjedinjenih Američkih Država da podrži što skoriji nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom Visokog predstavnika EU za spoljne poslove.
Bolton je, takođe istakao prioritetnost ovog pitanja na hijerarhiji spoljnopolitičkih planova SAD-a, a u prilog tezi da je rešavanje kosovskog pitala dobilo sve veću podršku i ubrzanje, kako navodi Nedeljnik, govori i izjava predsednika Odbora za spoljne poslove Senata, Boba Mendeza koji je u Vašingtonu izjavio, kada je Haradinaj podneo ostavku, da je veoma važno da Kosovo bude spremno za završnu fazu dijaloga kako bi se postigao konačan dogovor.
SAD u svakom slučaju ne podržava takse koje je Priština nametnula na uvoz robe iz Srbije, ali američke diplomate i zvaničnici u svojim obraćanjima se ograđuju od bilo kakve mogućnosti pritiska na odluke Prištine. Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Metju Palmer izjavio je u junu kako su SAD “jasno stavile do znanja vlastima u Prištini da takse na robu iz Srbije moraju biti ukinute ili suspendovane”, ali misli da je ideja koju mnogi imaju (“u Beogradu”) da SAD jednostavno može “da natera Prištinu da donese odluke” što je kako on tvrdi neistinito i bilo bi “nefer prema Kosovu”.
Mnogi ipak nedavnu ostavku kosovskog premijera Ramuša Haradinaja vide upravo kao pritisak SAD-a i drugih evopskih zemalja zbog ideje da je on predstavljao veliku prepreku nastavku dijaloga Beograda i Prištine kako zbog njegovog uvođenja i insistiranja na taksama od 100 odsto tako i zbog odlučnog protivljenja planu o razgraničenju teritorije.
Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Metju Palmer u junskom intervjuu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) tokom posete Prištini pozvao je Kosovo i Srbiju da se vrate za pregovarački sto, navodeći da je “najbolje rešenje obostrano priznanje”. On je ponovo poručio kosovskim vlastima da moraju da ukinu uvozne takse od 100 odsto na robu iz Srbije koju je Vlada Kosova uvela decembra prošle godine, kako bi se dijalog sa Beogradom nastavio. On je naveo da je određivanje granica “suvereno pravo Kosova”, te ocenio da inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona nema za cilj da zameni Briselski dijalog:
Određivanje granica je suvereno pravo i to je nešto što Kosovo kontroliše i određuje. Ukoliko Kosovo izabere, u sklopu suverenog prava, da sa Srbijom diskutuje o granicama, to je izbor Kosova. Mi podržavamo pregovarački proces Beograda i Prištine koji će doprineti potpunoj normalizaciji odnosa. To znači da će bilo kakav sporazum biti multidimenzionalni – imaće političku i bezbednosnu komponentu, ali i kulturološku, ekonomsku, trgovinsku… Dakle ne radi se o nekom prostom pitanju. Da li će takođe uključiti pitanje demarkacije granice Kosova i Srbije, to je na stranama da odluče i slože se. Sjedinjene Države žele proces koji će imati podršku na obe strane.
Da li zapadne “velike sile” zaista nemaju moć pritiska ili pospešuju tenzije između Beograda i Prištine, ostavljajući ih “same” da vode dijalog, te kakvi su čiji interesi na Kosovu i kakve međunarodne odnose država podržavaju nije sasvim jasno. Evropske države, posebno Francuska i Nemačka takođe podržavaju dijalog Prištine i Beograda, mada julski sastanak Merkel, Makrona i Vučića i poseta Markona Beogradu pokazuju da ne postoji jednostavan odgovor kojim bi svi bili zadovoljni. Evropa je, sudeći po intervjuu koji je za DW dao austrijski diplomata Volfgang Petrič, pomalo zabrinula za “podrške” Vašingona odnosno Moskve. On je u intervjuu rekao da rešenje “mora biti evropsko”:
Rešenje za Kosovo mora biti evropsko, ne bih voleo da su prisutni Vašington ili Moskva. Ali to takođe znači da interesi Evrope moraju biti u prvom planu – to obe strane moraju da shvate… To je evropski problem i taj proces bi trebalo da vodi Evropa. Evropska unija bi trebalo da preuzme inicijativu i poziva dve strane na diskusiju o rešavanju ovog pitanja, u Briselu ili možda u nekoj drugoj državi, gde u intenzivnom pregovaračkom procesu na osnovu predloga koji se nalaze na stolu pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za razlike i protivrečnosti.
Za Nedeljnik, izvor blizak vlasti otkriva da se očekuje velika međunarodna konferencija o Kosovu, “nalik onoj u Dejtonu 1995”, a kao termin njenog održanja navodi se kraj 2019 godine. Ovu ideju o “novom Dejtonu” Ivica Dačić je izneo 2012, a konkretnije o tome govorio 2018. Međutim, spoljna politika Srbije ostaje dobro staro istovremeno sedenje na više stolica dok se demagogija o traženju kompromisnog rešenja za Kosovo servira kao opravdanje za održavanje statusa quo. Srbija kao da čeka da vidi ko od “velikih igrača” ima šta da ponudi kao podršku da bi smela da traži ono što joj najviše ide u korist. Šta je u ovom slučaju strana koju će odabrati – “kompromisno i kreativno” rešenje šta god to značilo, a dok istovremeno govori o ruskoj vojnoj podršci ili “teritorijalne korekcije” od kojih se navodno odustalo. Ostaje pitanje kakva je uopšte moć odlučivanja ostala na Beogradu i Prištini, a kolika na onima koji u ovom rešenju imaju svoj ekonomski i politički interes. Izgleda da je Priština, iako nepromišljeno, hrabrije postupila nezavisno od odsustva podrške za uvođenje taksi, ali time otvorila brojna dalja pitanja i probleme u postizanju dijaloga. Beogradu izgleda treba eksplicitnija podrška koja ne podrazumeva “biranje strana” u kome se oseća kao da u svakom slučaju gubi.
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.