Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je pre nekoliko dana izmene Zakona o zaštiti prirode, kojima će biti zabranjena izgradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Polemika investitora, građana i institucija oko izgradnje mini-hidroelektrana traje već par godina.
Borba aktivista/kinja i meštana/ki intenzivirala se u poslednjih godinu dana što je rezultiralo protestima, direktnim akcijama na terenu, sukobima meštana i investitora kao i neophodnošću da se državne institucije jasnim stavom konačno uključe u rešavanje ovog problema. Prošlog meseca, 27. septembra, održan je konačno sastanak između predsednika države, ministrom energetike Aleksandrom Antićem, predstavnicima/cama Ministarstva građevinarstva i aktivista/kinja inicijative Odbranimo reke Stare planine. Sastanak je čini se bio zadovoljavajući utoliko što je država preuzela odgovornost za zaštitu životne sredine najavivši da će inspekcije izaći na teren da provere sve što se događalo u pojedinačnim problematičnim slučajevima, te da će proveriti dokumentaciju i dozvole investitora koje su dobili od nadležnih ministarstava i zavoda. Pred sastanak predstavnici Inicijative Odbranimo reke Stare planine tražili su zabranu gradnje mini-hidroelektrana na čitavom području Srbije.
Konsenzus u Vladi Srbije povodom ovog problema i dalje nije izvestan jer predlog o izmenama zakona o zaštiti životne sredine nije još uvek došao na red, iako ministar Trivan najavljuje rešavanje problema već godinu dana opravdavajući odlaganje “čekanjem pravog trenutka”. Odlaganje problema dovelo je do protesta i aktivizma meštana Stare planine budući da niko sem njih samih nije bio u stanju da spreči investitore da na zaštićenim područjima otpočnu sa gradnjom mini-hidroelektrana. Na nedavnom protestu, protiv izgradnje mini-hidroelektrana u Srbiji, održanom 21. septembra u Pionirskom parku u Beogradu ispred Predsedništva Srbije, okupilo se nekoliko stotina ljudi. Protest su organizovali Pokret Odbranimo reke Stare planine (ORSP) i Savez mesnih zajednica Stare planine izražavajući svoje nezadovoljstvo odsustvom institucionalne zaštite područja Stare planine. U selu Topli Do je 2. septembra izbio požar pri kom je izgorela kuća u kojoj je bio smešten investitor MHE, međutim investitor se i dalje nije povukao. Još početkom godine meštani i pomenuti investitor Dragan Josić imali su rasprave oko njegovih planova za izgradnju – prilikom posete investitora u februaru izbila je žučna verbalna rasprava a na poziv investitora došla je pirotska policija. Josić tvrdi da poseduje pravnosnažnu građevinsku dozvolu, prihvaćenu prijavu radova izdatu od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i svu prethodnu dokumentaciju koja je potrebna za dobijanje iste. Dok Aleksandar Pantić iz Inicijative navodi da Josić ima problema u dokumentaciji za građevinsku dozvolu, nadležni iz Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture se ne oglašavaju. Meštani okupljeni u Savez mesnih zajednica Stare planine proglasili su vanredno stanje na planini, a podršku je pružila inicijativa Ne davimo Beograd.
Upravo zbog odsustva konkretnih koraka ka rešenju oni/e su odlučili da se samoorganizuju kako bi fizički sprečili gradnju, proglašavajući samoinicijativni moratorijum na sve MHE i slične projekte na toj teritoriji. Eko aktivisti/kinje iz Pirota, okupljeni meštani/ke, kao i aktivisti/kinje iz ostatka Srbije organizuju svakodnevne straže u selu Topli Do. Ovakve akcije kao i protesti ispred Gradske uprave doveli su i do konkretnih lokalnih rešenja poput usvojene odluke o brisanju lokacije za MHE iz prostornog plana grada na sednici Skupštine Grada Pirota. Pri blokadi građana ulaza u Topli Dol dužoj od 30 dana došlo do fizičkog sukoba obezbeđenja investitora Dragana Josića sa građanima, rekao je za Insajder Aleksandar Jovanović, predstavnik pokreta Odbranimo reke Stare planine. Josić je sa još 20 članova obezbeđenja pokušao da formira gradilište za izgradnju male hidro elektrane i postavi građevinsku tablu, ali je u tome sprečen. Prema navodima Insajdera došlo je do tuče članova obezbeđenja i okupljenih građana, letele su kamenice, a bilo je i povređenih. Josić je nakon sukoba za pomenuti portal rekao da “više neće kročiti tamo” i da će tužiti državu jer ne može da gradi objekat za koji ima dozvolu. Zanimljivo je da je kako bi podržao meštane muzičar i aktivista Manu Chao, između koncerta u Nišu i Sofiji, posetio Topli Do. Za problem je čuo od aktivista/kinja inicijative ORSP na niškom koncertu, a potom je došao da podrži gerilsku akciju i razgovara sa lokalnim stanovništvom.
Šta je problem MHE oko kojeg se ujedinjuju građani i stručna javnost?
Budući da teži da ispuni standarde Evropske Unije kako bi joj u što skorijem roku pristupila, Srbija mora da ispuni zahteve o proizvodnji energije iz održivih izvora (trenutni procenat je 23-24%), tačnije zahtev da do 2030. električna iz energija obnovljivih izvora bude 27% proizvedene električne energije. Iz ovih razloga država daje subvencije investitorima za izgradnju mini hidroelektrana. Prema Zakonu o energetici, hidroelektrane (HE) instalisane snage do 30 MW mogu dobiti status povlašćenog proizvođača iz obnovljivih izvora energije (skraćeno OIE). Dobijanje tog statusa znači da se kilovat-časovi (kWh) proizvedeni na taj način otkupljuju po subvencionisanoj (znatno skupljoj) ceni, koju plaćaju potrošači. Posledice ovih subvencija su brojne toliko da njihove štetne posledice prevazilaze njihovu korist za proizvodnju električne energije. U Srbiji je 2018 gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije išla upravo mini-hidroelektranama – malo manje od 25 miliona evra – ali je 116 elektrana proizvelo samo 0,8% ukupne električne energije. Kako navodi aktivista Aleksa Petković “Važno je napomenuti i da je procenat električne energije dobijene iz OIE oko 1% ukupne potrošnje domaćinstva. U tom jednom procentu udeo hidroenergije je 42%. Čak i da se izgrade sve planirane MHE, one će u potrošnji domaćinstva biti zastupljene sa manje od 2%”. Koristi od ovih subvencija ima uglavnom ekonomska elita investitora bliska vlasti, koja ne samo da najčešće ne poštuje propise izgradnje čime štetno utiče na životnu sredinu, već nije dovoljno kontrolisana, njihova dokumentacija i dozvole su upitne ili polupostojeće, a Ministarstva za to ne preuzimaju odgovornost. Pored finansijskih razloga, ekspanzija MHE je izazvala otpor javnosti širom regiona, i iz ekoloških razloga. Reke i potoci, koje se često nalaze u ekološki vrednim i zaštićenim oblastima, preusmeravaju se u cevi, ostavljajući korita reka često sasvim suvim. Zakon propisuje količinu vode koja mora ostati u koritu kako se ne bi ugrozio živi svet i njegov ekosistem. Ribe ostaju bez ribljih staza, a druge rečne vrste takođe bivaju ugrožene. Postoji i rizik od negativnog uticaja MHE na snabdevanje pijaćom vodom. Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak za bujice i eroziju u intervjuu za Politiku navodi:
Najviše primedbi mi stručnjaci stavljamo zbog narušavanja ekosistema, smanjenja biodiverziteta, fragmentacije staništa riba. Evropska komisija dala je Rumuniji nalog, ili obavezujuću notu, da ispita održivost koncepta MHE jer su u kratkom periodu podigli više od 500 objekata i značajno narušili kvalitet vodenih ekosistema u brdsko-planinskim područjima. Ide se čak dotle da se predlaže ukidanje povlašćenih, takozvanih fid-in tarifa za MHE. Smatra se da status povlašćenih proizvođača stvara nefer uslove na tržištu, pri čemu je energetska korist mala, a ekološka šteta nesrazmerno velika.
Problem je i u tome što je većina MHE građena i predviđena je da se gradi uglavnom u brdsko-planinskim područjima Srbije, gde su vodotokovi koji imaju najbolji hidro potencijal i najbolji kvalitet vode, ali i koji se često nalaze u zaštićenim prirodnim sredinama. U zaštićenim područjima srpskih planina do sada je izgrađeno 18 mini-hidrocentrala, a ministar zaštite životne sredine kaže da je u planu još čak oko 50. Crna Gora ima isti problem kao i Srbija sa MHE, NGO Green Home predala je u maju ove godine Skupštini Crne Gore peticiju od 6000 potpisa tražeći moratorijum na gradnju MHE na crnogorskim rekama. Rasprave o svrsi i šteti MHE vode se takođe i u Evropskom parlamentu, zbog velike štetnosti po ekologiju, posebno u austrijskim Alpima, delovima Bavarske, Italije i Francuske. U Evropi trenutno ima 24 hiljade MHE od čega je 7500 u Nemačkoj. Problem je i u tome što se projekti mini hidroelektrana u Srbiji sprovode kako to pokazuje slučaj Stare planine, bez učešća meštana i šire javnosti, bez dostupnosti dokumentacije i dozvola investitora na uvid i bez razmatranja lokalnih potreba i prioriteta zajednice. Nekoliko inicijativa za odbranu reka pokrenuli su upravo zbog osećaja da su isključeni iz procesa odlučivanja, meštani/ke ugroženih područja (Rzav, Priboj i Stara planina).
Problem MHE govori o širim društvenim problemima poput sukobima privatnog i javnog interesa i ulozi države u ovim problemima. Dok postoji neodgovornost države, institucionalna korupcija ili nemar, interes privatnog kapitala investitora će odneti prevagu nad opštim dobrom za zajednicu. Takođe pokreće pitanje šta građani/ke plaćaju i kakvu korist imaju od državnih subvencija uopšte. Ovaj slučaj pokazuje da se za rešavanje problema ugroženosti životne sredine revnosnije zalaže lokalno stanovništvo od bilo koje institucije države. Sve ovo pokreće veliko pitanje u čijem interesu radi država, koliko želi da zaštiti javni interes, te koliko su joj bitne potrebe i zahtevi građana/ki u odnosu na investitore ili formalne zahteve EU. Jedna optimistična strana ove priče je nada koju uliva lokalno samoorganizovanje. Mogućnost da okupljeni revoltirani meštani/ke spreče investitora da sa sve obezbeđenjem započne izgradnju objekta, vraća nadu u aktivizam, direktnu demokratiju i lokalnu gerilsku akciju kao sredstva otpora hegemoniji kapitala potpomognutom podrškom države. Takođe, ideja da pritisak lokalne inicijative podržan aktivizmom u celoj Srbiji dovede do sastanka na kome članovi Vlade daju predloge konkretnih rešenja, daje ohrabrenje za delotvornost građanske inicijative ujedinjene oko sopstvenih zahteva za određene javne politike. Za sada ostaje da dok čekamo izmene zakona, zabrane gradnje na zaštićenim područjima i ispunjenje obećanja ministra Trivana o formiranju katastra MHE, podržimo lokalne inicijative za odbranu zaštićenih područja, ugledamo se na ovakav tip direktnih akcija i pratimo kako će obećanja Vlade biti ili ne, sprovedena.
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.