U srpskim medijima se u proteklih nedelju dana spekuliše o poreklu “afere ruski špijun”, kao i o njenim uzrocima i posledicama. Naime, snimak sa YouTube-a na kome ruski potpukovnik Geogrij Kleban, pripadnik ruske obaveštajne službe GRU, zamenik ruskog izaslanika odbrane u Srbiji, navodno predaje novac srpskom visoko pozicioniranom zvaničniku, koji je njegova obaveštajna veza u Srbiji, objavio je 17. novembra na svom Tviter nalogu istraživački novinar britanske mreže Bellingcat, Hristo Grožev.
Vest je nakon toga izazvala burne reakcije javnosti, pokrenuta je istraga o slučaju, a predsednik je 21. novembra sazvao tim povodom konferenciju. Ruski potpukovnik Kleban, koji je u Srbiji bio na funkciji pomoćnika izaslanika odbrane, više nije u Srbiji.
I dalje se vodi rasprava o autentičnosti snimka, list Politika objavio je da je snimak star nekoliko godina, što je kasnijim istraživanjima potvrđeno, kao i da na snimku nije pripadnik srpskih bezbednosnih struktura, već civil koji je pretpostavlja se, trgovao poslovnim podacima. Međutim, Bezbednosno-informativna Agencija (BIA) je ipak kroz nekoliko dana potvrdila je autentičnost video snimka. Načelnik Uprave za analitiku BIA, Relja Željski, rekao je za RTS da je nedvosmisleno ustanovljeno da se na snimku nalazi ruski obaveštajac. Na pitanje da li je na snimku srpski agent, pripadnik BIA ili VBA, ili druge obaveštajne institucije, Željski je istakao da u ovom trenutku ne bi davao informacije o tome. U intervjuu za Prvu je rekao da je vojno bezbednosna agencija ustanovila više njihovih kontakata kao i šta se nalazi u kesi. Iako iz Moskve dolaze informacije da je Kleban ipak radio za Britance, kako Željski navodi, ne može se pouzdano o tome govoriti. Novinar Hristo Grozev, koji je prvi uz snimak špijunske afere objavio identitet Georgija Klebana i objavio da je on agent tajne službe GRU, tvrdi takođe, da je Kleban umešan u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, na dan parlamentarnih izbora, u oktobru 2016.
Na konferenciji održanoj 21. novembra, predsednik Srbije je naveo da je Srbija u više navrata zabeležila kontakte Klebana sa pripadnicima Vojske Srbije: „Samo sa Klebanom 10 kontakata je dokumentovano, imamo i foto, audio i video dokumentaciju da je davao novac. Imamo dokumentovane i druge pripadnike ruskih službi bezbednosti”, rekao je predsednik Vučić. Što se tiče “srpskog špijuna”, Z. K. je, prema Vučićevim rečima, bio predmet nadzora srpskih službi bezbednosti još od 2012. godine zbog kontakata sa hrvatskom kontraobaveštajnom službom.
Dok jedni sumnjaju da iza špijunske afere stoje strane obaveštajne agencije koje žele da naškode prijateljskim odnosima Srbije i Rusije, drugi smatraju da objavljivanje ide na ruku vlastima u Beogradu da medijski „pokriju“ domaće političke potrese. Bivši načelnik RDB-a (Resor državne bezbednosti), trenutno profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, Andreja Savić, za BBC Srbija navodi da ovu celu aferu treba posmatrati u kontekstu “strateške politike vojne neutralnosti Srbije”: Saradnja s Rusijom je vrlo intenzivna na vojnom planu i sigurno se to ne gleda blagonaklono u zapadnim krugovima, naročito u okviru NATO alijanse. To može biti jedan od motiva zašto sada. Trebalo je malo oštetiti nivo vojnih odnosa sa Rusijom. Mark Galeoti, profesor Univerzitetskog Koledža u Londonu i stručnjak za rusku spoljnu politiku i bezbednost, kaže da samo objavljivanje u javnosti ruske obaveštajne operacije “predstavlja diplomatski prekor, šta god da se dalje desi”: Kako mnogi zapadnjaci Srbiju vide kao ruskog predstavnika, Beograd će demonstrativno odgovoriti Moskvi kada oseti da su njeni interesi dovedeni u pitanje, kaže on za BBC. Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović veruje da je video snimak iskorišćen za skretanje pažnje javnosti sa drugih pitanja. Teško je utvrditi da li je Srbija lansirala tu aferu, ali je ona svakako iskorišćena za pokušaj gušenja afere Krušik, ističe Petrović.
Moskva na ovu vest gleda kao na pokušaj destabilizacije odnosa pred političke susrete i odluke. Naime, nekoliko dana posle afere usledio je sastanak ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i ruskog sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost Nikolaja Patruševa, koji su potpisali su 22. novembra dva sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, a predsednik Srbije trebalo bi 4. decembra da boravi u radnoj poseti Ruskoj federaciji i da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom. Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova okarakterisala je ovo širenje vesti o špijunaži kao redovnu provokaciju pred važan susret. Tim povodom se oglasio i Kremlj – portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je uveren da ništa, pa ni ova afera, ne može naštetiti odnosima Rusije i Srbije, uprkos tome što je predsednik Aleksandar Vučić otvorio istragu o snimku.
Stejt department je, kako prenosi Tanjug, saopštio da je zabrinut zbog izveštaja o, kako navode, “nepriličnom ruskom uplitanju u Srbiji”. SAD podržavaju napore Srbije da istraži ovaj incident i podstiču vladu Srbije da odgovorne za ove nezakonite aktivnosti smatra odgovornim, u skladu sa vladavinom zakona – saopštio je portparol Stejt departmenta Radiju Slobodna Evropa (RSE). U saopštenju se dodaje ocena da ruska vlada nastoji da destabilizuje Evropu “vojnim pritiskom, zlonamernim sajber aktivnostima i malignim uticajem u mnogim zemljama koje su saveznici, partneri i prijatelji Amerike”.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ocenio je da pokrenuta „špijunska afera” neće ugroziti odnose s Moskvom i istakao da deli uverenje predsednika Aleksandra Vučića da za poslednju aferu nisu znali ni predsednik Vladimir Putin, niti ministar odbrane Sergej Šojgu, prenosi Tanjug. Kako analizira za Danas, politički analitičar Cvijetin Milivojević birači SNS posle ovog snimka i izjava predsednika države Aleksandra Vučića su ili zbunjeni ili tužni što se to dešava ili su ogorčeni: Ne znam nijednog birača naprednjaka koji je rusofilan, a koji je mislio da je super što su otkriveni ruski špijuni koji hoće da vrbuju srpsku vojsku i to u trenutku kada srpska vlast pet godina laže Ruse da će im dozvoliti makar službeni ako ne diplomatski status za njihovu humanitarnu misiju u Nišu.
Bez obzira na to što mediji imaju različite teorije o tome ko je i zašto inicirao vest o “ruskom špijunu”, primećuje se da većina njih skreće pažnju na veliki broj “špijuna” obaveštajaca na teritoriji Srbije, šta više izveštavaju kako je čitav region, a Srbija posebno, tokom dužeg vremenskog perioda izložen ofanzivnim nastupima obaveštajnih sistema velikih sila. Osim zemalja Kvinte – Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Amerike, pominju se obaveštajci Rusije i Kine. Oni u “arsenalu instrumenata spoljne politike angažuju i sopstvene obaveštajne mehanizme”, ističe Andreja Savić za BBC. Kada je o Srbiji reč, prisutna je i ruska FSB (Savezna sigurnosna služba Ruske Federacije “Federalna Služba Bezopanosti”), koja se uglavnom bavi zaštitom kapitala koji dolazi iz Rusije, odnosno Austrije. Izraelski Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog delovanja islamskih ekstremista. Među aktivnijima smatraju se američke CIA, DIA i britanska MI6, a po Srbiji navodno ordiniraju i nemačka obaveštajna služba BND, ruski GRU. Kada su u pitanju regionalne obaveštajne službe navodi se prisustvo agenata slovenačke SOVA, koji na balkanskom prostoru imaju ulogu koordinatora, pa u svoje akcije uključuju sve službe novoprimljenih članica. Vrlo je aktivna i hrvatska SOA (Sigurnosno-obaveštajna Agencija), koja se naročito interesuje za stanje u Vojsci Srbije. Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojnobezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, za Pink navodi da je u Srbiji prilično aktivna crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost. ANB, naime, prema njegovim rečima, prati i kretanje crnogorskih kriminalaca po Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje sumnja da rade protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića.
Antirežimski orijentisani mediji više se bave marketinškim aspektom ove vesti, nego što zaista pokazuju zabrinutost od povećanog prisustva “špijuna” i malverzacija stranih obaveštajaca. Slično je i sa komentarima na YouTube snimak navodne malverzacije, gde skoro svi najpopularniji komentari iznose mišljenje da je ova namerno izazvana kontroverza samo pokušaj zataškavanja “afere Krušik”. Naime, cela afera “ruski špijun” dešava se neposredno nakon “afere Krušik”, koju je pokrenuo radnik valjevske fabrike oružja, Aleksandar Obradović, time što je podatke o pretpostavljenim malverzacijama dostavio bugarskoj novinarki Dilijani Gajtandžijevoj. Radnik srpskog proizvođača oružja medijima je dostavio informacije o sumnjama na korupciju u valjevskom Krušiku, u koju je navodno umešan i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Nebojša Stefanović je negirao tvrdnje, rekavši da je afera o učešću njegovog oca u trgovini oružjem laž dela opozicije koja ima za cilj da nanese štetu njemu, njegovoj porodici i Srbiji.
Prema pisanju BIRN-a, naoružani specijalci, sa džipovima, uleteli su u krug fabrike 18. septembra, samo tri dana pošto su na jednom bugarskom portalu objavljeni tekst i dokumenta o trgovini oružjem. Ova vest za medije je bila tajna više od 20 dana, sve dok je, iz poverljivih izvora nije otkrio novinar nedeljnika NIN, Vuk Cvijić. Obradoviću koji je novinarima dostavilo podatke o tome da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko, umešan u trgovinu oružjem, određen je pritvor od 30 dana, a tužilaštvo ga sumnjiči za odavanje službene tajne. Obradović je iz pritvora u Centralnom zatvoru odveden u kućni pritvor, potvrdio je njegov branilac, advokat Vladimir Gajić. Viši sud je odbio žalbu Višeg javnog tužilaštva da radnik bude u pritvoru u zatvoru, te ostaje na snazi odluka sudije za prethodni postupak i Obradović se vratio u kućni pritvor tokom kog neće smeti da koristi internet. Njegov dosadašnji advokat Ljubisav Radosavljević rekao je juče da su razlozi za pritvor, koje sud navodi – uticaj na svedoke i da ne ponovi delo – besmisleni, pošto je njegov klijent sve već priznao. Branilac radnika Krušika napominjao je i da njegov klijent nije kriminalac koji odaje poslovne tajne da bi dobio neku korist, već je uzbunjivač javnosti.
NIN piše da je do tajne akcije vlasti došlo nakon objavljivanja teksta o trgovini oružjem na međunarodnom portalu Arms watch, kako bi se utvrdilo na koji su način kompromitujući dokumenti došli do novinara. Sajt je postao meta DDoS napada i zbog toga tekst u kojem se pominje Branko Stefanović danima nije bio dostupan za posetioce sajta iz Srbije. NIN podseća da javnost o ovom slučaju nije obaveštena, kao što to MUP i tužilaštvo uobičajeno rade. Nedeljnik takođe navodi da je za vlast verovatno “najbolnije” bilo objavljivanje dokumenta iz kojeg se vidi da je jedan od predstavnika firme GIM, preduzeća koje se bavi izvozom naoružanja i vojne opreme, upravo Branko Stefanović. Najpre BIRN a potom i Arms watch objavili su i dokument koji potvrđuje da je Branko Stefanović bio u poseti fabrici Krušik. Naime, istraživački novinari navode da je privatni izvoznik GIM kupovao oružje u Krušiku, po povlašćenim cenama u odnosu na državni SDPR, a da je otac ministra policije, Branko Stefanović, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.
I baš nakon cele afere sa radnikom Krušika, javnost preplavljuju vesti o rusom špijunu. Sa druge strane vest se javlja neposredno pre važnih diplomatskih sastanaka sa ruskim zvaničnicima, tako da teorije opozicije o tome da vlast izbacuje novu aferu da zataška Krušik, možda i nemaju sasvim mnogo logičkog opravdanja. Ono što svakako učimo iz pojave ovakvih afera, koje nikad do kraja ne dobiju razrešenje ili ga makar ne proprati senzacionalistički sjaj inicijalne vesti, jeste da je špijun još jedna od reči koju različite strane u medijima olako i često koriste kao optužbu ili uvredu za drugu stranu, i vlast i opozicija koriste kao oružje političkih borbi, dok o pravim špijunažama saznamo tek nakon što urode plodom, ako uopšte i saznamo. Do tad možemo poput ministra Vulina da imamo jedan krajnje prirodan stav – svi su oni špijuni, ali ostavljamo mogućnost da sud drugačije odluči.
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.