Pre nekoliko dana je najstariji američki rečnik Merriam-Webster objavio da je reč godine zamenica “THEY”. Rečnik je ovu zamenicu u svoj korpus dodao u septembru ove godine, ističući da se u 2019. pretraga reči povećala za 313% u odnosu na prošlu. Navedeno je da se zamenica sve češće koristi u e-mailovima, na konferencijama, u Twitter bios-ima, kao i u svakodnevnom iskustvu.
Jedan/na od pet anketiranih građana/ki SAD-a, prema istraživanjima Pew Research Center-a iz jeseni 2018, rekao/la je da poznaje lično nekoga ko preferira da mu se obraća zamenicom they umesto he ili she. U javnoj sferi popularnost ove zamenice poslednjih godina raste, brojne poznate ličnosti identifikuju se javno kao They. U 2019. velika vest bila je da se dobitnik Gremija, pevač i tekstopisac Sam Smith outovao kao They. Za svojih 13.8 miliona pratioca na Instagramu napisao je: “Odlučio sam da promenim ličnu zamenicu u THEY/THEM”. Takođe ove godine, Pramina Jayapal je u svom govoru o Equality Act-u u američkom Senatu rekla kako je njeno dete rodno neutralno i kako koristi zamenicu They. Mladi model Oslo Grace, koji radi i ženske i muške revije, 2019. je za Vouge rekao da se definiše kao ne-binaran. Reperka Angel Haze nema striktnu ličnu zamenicu, te iako je oslovljavaju sa They, njen stav je da mogu da je oslovljavaju kako žele i da nema problem sa tim budući da sebe ne posmatra kao određenu polom, već sopstvenim iskustvom.
Šta je THEY i zašto je reč godine?
Naime, ova zamenica uvedena je, kao rezultat borbe za rodno osetljiviji jezik, da se označe osobe koje sebe ne vide kao muško ili žensko. They predstavlja zamenicu koja je rodno neutralna, a nastala je iz želje da se ukaže na sveprisutnost urodnjavanja ljudi u dve binarne kategorije, da se ovo ograničenje rodnog izražavanja kritikuje i da se rodni identitet posmatra ne-binarno (non-binary), kao spektar mogućnosti. Lingvisti/kinje čak pominju slične neutralne zamenice koje datiraju još iz 18. i 19. veka – Dennis Baron, lingvista sa Ilinois univerziteta navodi niz rodno neutralnih zamenica iz 19. veka, poput “ip”, “nis”, “hiser”. U pokušaju pisanja istorije upotrebe neutralnih zamenica ide se i do traženja primera kod klasika anglosaksonske književnosti, poput Chaucer-ovih Kenterberijskih priča, Shakespeare-ovog Hamleta ili Austin-ove Gordost i predrasude. Ipak savremena upotreba ove reči u svrhe antidiskriminatorne politike i rodnog diverziteta, počela je tokom 1970-ih i 1980-ih u SAD-u, pod uticajem jake feminističke kritike upotrebe “muškog” kao rodno neutralnog u govoru.
Feministkinje od drugog talasa do danas skreću pažnju na to da prividna neutralnost jezika služi da maskira odnose moći i razliku u društvenim položajima i mogućnostima žena i muškaraca. Queer politika otišla je korak dalje, kako u politikama identiteta tako i u rodno osetljivom jeziku, ponudivši nekoliko mogućnosti za rodno neutralne zamenice. Uputstvo za upotrebu ovih zamenica koje se može naći na sajtu LGBTQ+ Resource Center nudi nekoliko mogućnosti:
- He/She — Zie, Sie, Ey, Ve, Tey, E
- Him/Her — Zim, Sie, Em, Ver, Ter, Em
- His/Her — Zir, Hir, Eir, Vis, Tem, Eir
Sve veću popularnost dobija praksa upotrebe “preferisanih rodnih zamenica” (prefered gender pronouns PGP), budući da je oslovljavanje nekoga kao he ili she, posebno u slučaju rodno neutralnih osoba, može dovesti do neprijatnih situacija, povrede osećanja ili diskriminacije. Posebno trans-osobe ukazuju na štetne posledice pretpostavljanja nečijeg rodnog identiteta po mentalno i emotivno zdravlje. Veliki broj socijalnih, medicinskih i obrazovnih radnika i radnica ukazali/le su na kako praktičkan tako i etički značaj uvođenja ove prakse. Ona je u poslednje vreme dobila veliku popularnost na velikim američkim i britanskim univerzitetskim kampusima i mestima okupljanja politički progresivne omladine, studenti/kinje koriste razne vidove popularizacije ove prakse kao korišćenje bedževa Pitaj me za moju zamenicu i Zamenice su važne ili kao organizacija kampanje Make No Assumptions (Ne pretpostavljajte) na Kembridžu 2014. Na Harvardu i Ohio univerzitetima studenti/kinje imaju mogućnost da odaberu ime i zamenicu na početku školske godine, ali u praksi se pokazalo da nisu svi profesori/ke otvorene za to. [1] Ipak, poneki profesori/ke na početku semestra insistiraju na ovoj praksi i sami noseći znak ili u email-u potpisujući se sa “Ime i Prezime she/her/hers (ili dr.)”. Korišćenje perferisanih zamenica postalo je praksa i političara/ki na Twitter nalozima – 6 od 12 demokrata (Elizabeth Warren, Kamala Harris, Julian Castro, Cory Booker, Tom Steyer, Pete Buttigieg) koji/e se kandiduju za predsednika/cu SAD-a dodale/i su u svoje Twitter bios-e lične zamenice, mada se svih šestoro poistovećuju sa polom/rodom pripisanim na rođenju. Kamala Harris je u nastupu na LGBTQ Town Hall-u istakla da su njene zamenice “she, her and hers”, na šta je tv lice i novinar Chris Cuomo dodao “i moje” (mine too). Publici se to nije dopalo, a ni Harris, što je bilo očito po reakcijama, te se dan nakon svoje “šale” javno izvinjavao.
Pitanja jezika su uvek bila politička pitanja. Baš kao što je i sam nastanak rodno senzitivnog jezika bio vezan za feminističko ukazivanje na nejednake odnose moći i društvena očekivanja u vezi sa rodnim ulogama, tako je i pojava zamenica poput they, deo jedne ideološki određene politike. Ovakav pristup rodu kao izražajnom spektru, a polu kao takođe društvenoj konstrukciji prema binarnim opozicijama, pripada politici se identifikuje kao queer, ali “politikama identiteta”. I dok zagovornici/ce ovih politika rod žele da učine izborom individue, pojedini feministički pristupi vide ovu relativizaciju kao opasnu. Cuomo je neslano ismejao “rod kao odabir” time što je nakon Harris koja je cis žena koja se i izjašnjava kao žena dodao da se i on tako izražava. Sloboda samoidentifikacije dakle ne mora imati feminističke ciljeve, ona nužno ne mora čak biti ni revolucionarna. Ona ostavlja mogućnost da se svako odredi kao bilo koji od ponuđenih, izmišljeni ili nijedan rod, čime zanemaruje da su rod i pol i dalje u velikoj meri osnove opresije ne-normativnih osoba, posebno žena i queer ljudi, ali takođe i muškaraca koji se ne uklapaju u dominantne modele maskuliniteta.
Da, odabir zamenice they može da skrene pažnju na uskost u definisanju pola i roda koja je ograničavajući faktor kategorija po nečiji rodni identitet. Gender non-binary, odnosno rodno neutralne (ne-binarne) osobe se ne osećaju kao bilo koji od dva roda upravo zato što njihovo poimanje u društvu i nije mnogo izmaklo od patrijarhalnih modela. Njihova potreba da pobegnu od zamenica he i she je u tom smislu potpuno prirodna – koji god rod da budu neće biti “dovoljno” muško ili žensko. Istorija je pokazala da društvo ima tendenciju da ljude koji se ne uklapaju u modele zadatih rodne identiteta na različite načine ipak “gura” u jednu od dve kategorije. Tako, pol nije morao da služi kao osnova rodnog ideniteta, već je društvena uloga jednog ili drugog roda definisala na koji način će i sam pol da bude čitan. Rodni identiteti poput virdžina u Crnoj Gori ili hidžri u Indiji, iako ne mogu se svrstati u binarno shvaćenu kategoriju roda, pokazuju ovu društvenu tendenciju da bez obzira na pol da bi bili društveno prihvaćeni rodni identiteti ipak treba da se uklope u jednu od dve kategorije roda koje definišu društvenu percepciju identiteta osobe. Neretko su i same trans osobe na neki način dokaz ove društvene potrebe za identifikacijom sa normom.
Upravo zato što su kategorije teško promenjive i često vrlo agresivno karikirane u stereotipe, rodna neutralnost je kako u ponašanju i vizuelnom identitetu, tako i u jeziku, mogućnost da se postoji van nametnutih okvira. Sa druge strane, upotreba rodno neutralnih zamenica takođe može, ironično, samo dublje da ukoreni patrijarhalno poimanje polnosti kroz binarne opozicije, time što beži od njihove reforme u rodnu neutralnost, ostavljajući kategorije “muškog” i “ženskog” netaknute. Kompleksnost pitanja raste kada u obzir uzmemo trans-osobe i toga da li njima ova zamenica pomaže ili zapravo šteti. Odgovor nije jedan, on zavisi od toga koju politiku trans osoba zastupa, kao i šta svojom tranzicijom želi da postigne. Veliki broj trans aktivista/kinja protivi se upotrebi rodno neutralnih zamenica. Oni/e smatraju da se njihovom upotrebom zanemaruje ili čak nipodaštava uloga koju rodno određene zamenice imaju u svakodnevnom životu. Da se zanemaruje uloga koju rod ima u oblikovanju nečijeg identiteta kao i važnost identifikacije sa grupom određenom tim rodnim identitetom. Da se aktivno ignoriše čin “urodnjavanja” što onda predstavlja određenu vrstu diskriminacije ili čak nasilja protiv kojeg su se queer aktivisti/kinje borile/li u dugoj istoriji lezbejskog, gej, bi, trans, intersex, asexualnog i “two-spirited” iskustva. Njihov argument ide u pravcu dokaza da ni zajednice čiji jezici imaju rodno neutralan jezik nisu izbegle diskriminaciju niti želju za klasifikacijom. Govornice/ci rodno neutralnih jezika neće prestati da postavljaju potpitanja koja se tiču “pretpostavki pola/roda” već naprotiv, ako nije očito, često će insistirati dodatnim pitanjima da saznaju da li je rod muški ili ženski. Takođe, upotreba rodno neutralnog jezika ne doprinosti borbi za ravnopravnost u jeziku – one čije su zamenice ženske i dalje će biti žrtve različitih predrasuda baziranih na društvenim očekivanjima. Oslobađanje od rodno određenih zamenica je u tom smilu upoređeno sa lečenjem simptoma bez pokušaja da se izleči uzrok problema.
Kada je poznata youtuberka, Natalie Wynn, čiji kanal ContrPoints služi kao levi odgovor na konzervativnu desnu političku argumentaciju na pitanja roda, pola, rase, i šire politike, filozofije i društva, izjavila kako su rodno neutralne zamenice dobre za ljude koji žele da budu oslovljavani sa they, ali da mogu biti štetne za trans osobe u procesu, usledile su negativne reakcije publike. Toliko da je Wynn ugasila svoj Twitter account. Wynn upravo prati iznetu argumentaciju da rodno neutralni jezik sakriva određene društvene probleme, sa čim će se složiti i trans aktivizam i radikalni feminizam, ali ono što je publici zasmetalo je upravo potreba trans osobe da se uklopi u jednu od dve kategorije. Kontra argumentacija je išla dakle u pravcu osude Wynn upravo zato što se ona u procesu tranzicije iz muškog u ženski rod pretvara u “privilegovanu” belu ženu normativnog izgleda po patrijarhalnim standardima vrlo poželjnog. Ova borba oko jezika, pokazuje dublji i vrlo aktuelan raskol između savremenih tendencija u feminističkim politikama, politikama identiteta, trans aktivizma i queer politika oko pitanja “roda kao izbora”, razlike pola i roda, kao i praktičnim pitanjima sprovođenja emancipatorskih politika. Kontraargumenti ne dolaze samo od radikalnog feminizma, (konzervativnog?) dela trans aktivizma, koji ima problem sa nekim principima queer i trans-aktivizma, politika identiteta i queer-om, već i od standardnih neprijatelja emancipatorskih politika, zlonamerne desničarske struje. Često su ismevanja u samoidentifikaciji kroz zamenice dodati i argumenti o milenijalsima kao “osetljivim pahuljicama” čiji identiteti jednostavno moraju biti tako “posebni”. Ono u čemu će se u kritici verovatno sve struje složiti je kontraargument koji se tiče preteranog naglašavanja rodnog identiteta. Ako neko svaki put mora da se predstavi kao “on” ili “ona” onda dovodi sebe u situaciju da se većinski definiše kroz svoj rodni identitet – što bi u neku ruku moglo i biti štetno za one koji žele aboliciju roda.
Zanimljiva mogućnost dolazi upravo iz vernakularnog govora, ne aktivističke prakse. Kako je dr Elaine Stotko, sa John Hopkins univerziteta zajedno sa studentkinjom Margaret Troyer uočila, deca u Baltimoru koriste slang YO kao rodno neutralnu zamenicu za treće lice jednine. Dr Stotko je primetila da učenici/ce srednje i osnovne škole koriste ovu reč kad se obraćaju jedni drugima ili kada govore o nekom trećem, kao neutralnu zamenicu a ne samo u frazama poput “Yo momma”. Stotko i Troyer su sprovele istraživanje gde su deci pokazivale crteže rodno neutralnih osoba i onda su tražile da im opišu crteže govornim jezikom. Deca su npr. pisala “Yo crazy” umesto “He/She/They crazy”, a istraživanje koje je usledino nakon toga pokazalo je da deca definitivno koriste Yo kao rodno neutralnu ličnu zamenicu. Možda neko idealno utopističko rešenje i može da se očekuje da će doći iz samog govora, možda ga i možemo očekivati od predstojećih generacija koje odrastaju uz veću slobodu samoidentifikacije, ali i uz fleksibilnije rodno, polno, seksualno uopšte fluidnije identitetsko izražavanje.
[1] https://www.bbc.com/news/magazine-34901704* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.