Kad sam bio mlađan fašist ja ili zlikovčeva nostalgija

Politika

Srbija danas: Država nasilja i laži (2)


Foto: blic.rs

Vojislav Šešelj kupio je kuću u Hrtkovcima - zločinac na mestu zločina pravi štab protiv međunarodne institucije koja ga je proglasila krivim. Srbija je, suštinski, država koja ne prihvata međunarodnu pomoć u suočavanju sa svojom bliskom prošlošću, živi sa lažima i spodobama, naviknuta da čeka njihov sledeći akt nasilja i bezobzirnosti. Onečovečena u tom očekivanju i podnošenju * Iz hrtkovačkog doma, ako poverujemo, ovoga puta, za razliku od '92, niko nije proteran, ali možda će ova kupoprodaja uticati na novo “još humanije” preseljenje Hrvata *Nedovoljan razlog da se, u neradne dane, oglasi srbijanska opozicija.

Zvuči kao basna, podseća na mnogo toga što je u poslednjih četvrt veka obesmišljavalo reči uobičajene za formu kakva je novinski komentar: ratni zločinac Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, kupio je kuću u mestu zločina - Hrtkovcima. U nekada mirnom selu, koje je zahvaljujući njegovoj fašističkoj delatnosti, postalo poznato van regionalnih granica, Šešelj je, obznanjuju poslovično informisani Milorad Vučelić i njegove Večernje novosti, kupio kuću “da mu tu bude štab za sudske procese koje planira da pokrene protiv Haškog tribunala”.
Nije to jedini razlog: “Kupio sam kuću u Hrtkovcima zato što mnogo volim taj kraj. Kupio sam je zbog nostalgije za mladošću”, emotivan je zlikovac u ekskluzivnoj izjavi “Novostima”.
Da, bio je mlađi, ali je njegov učinak nezaboravan žrtvama, po slovu presude Mehanizma za međunarodne krivične sudove, od deset godina zatvora, podsetimo se, kriv je za “podsticanje progona, deportacije, prisilno raseljavanje i prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine”. Kakva mladost.

Balvan mobilizacija

Nema sumnje u to da je reč o novoj etapi u odnosima Srbije i Hrvatske. Kada država, u tragikomičnom igrokazu policije, nije dozvolila Šešelju da dođe do Hrtkovaca, kazao je: “Ne možemo imati normalne odnose sa Hrvatskom sve dok traje okupacija 'Republike Srpske Krajine'. Kad oslobodimo 'Republiku Srpsku Krajinu', e onda možemo razgovarati”.
Zločinac se vraća na mesto zločina, priznaćemo, zvuči kao olinjala fraza, ima toga napretek u literaturi i filmovima. Ređi su, ako ih ima, slučajevi naseljavanja zločinca na mestima zločina, to deluje kao još jedna ovdašnja specifičnost. Baš kao i to kad srećni vlasnik nekretnine kaže da je za nju platio 40.000 evra. Iz hrtkovačkog doma, ako poverujemo, ovoga puta, za razliku od '92, niko nije proteran. Možda će, međutim, ova kupoprodaja uticati na novo “još humanije” preseljenje Hrvata, rano je za takvu procenu. U svakom slučaju, izgleda da korisnik budžetskog džeparca za zlikovce, troškova odbrane i troškova za porodične posete, nije bio siromašan toliko da bi ga država pomagala. Ili je ta pomoć, budući da nije socijalna kategorija, bila suštinska naknada za zločine počinjene u realizaciji velikosrpskog projekta etnički čistih teritorija i humanog preseljenja, iz široke lepeze zla koje je osmišljavao Dobrica Ćosić.

Možda će se neko i oglasiti

“Komšije u Hrtkovcima su oduševljene zbog mog dolaska”, izgovorio je Šešelj (Večernje novosti 20. maj). Nisu se čuli izbezumljeni poklici koje Hrvate teraju van, još nijedan Hrvat ovim povodom nije “napravio grešku”, što je Šešelj 1992. pripisivao porodicama odabranim za egzemplarnu deportaciju.
Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, konstatovao je: “Dok se Republika Srbija jasno i nedvosmisleno ne odredi spram presude suda u Hagu o zločinima nad Hrvatima u Vojvodini i ne poduzme adekvatne mjere, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj činit će i nadalje ono što mu se prohtije!’’.
Ostatak srbijanske opozicije nije se oglasio, valjda zato što su bili neradni dani, pritom, vreme je bilo naklonjeno izletnicima i šetačima.
Nema dokaza da sa Šešeljevim skućivanjem u Hrtkovcima ima veze njegov najuspešniji učenik, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ima, međutim, nečeg što je očigledno, Srbija je tokom Vučićeve vladavine nastavila neljudsko i nekažnjeno izrugivanje vlastitim žtvama iz ratova u kojima se raspala SFRJ. Providno je i logički neodrživo, zalaganje za evropske vrednosti i, paralelno sa pokazivanjem takvog lica međunarodnoj javnosti, stvaranje međunacionalne napetosti, nasilje kao suštinski oblik upravljanja državom, institucionalno i pravosudno bahaćenje u komunikaciji sa građanima koji se tretiraju isključivo kao privrženi podanici ili neprijatelji.
U takvoj je atmosferi sasvim logično očekivati i to da zločinac na mestu zločina pravi štab protiv međunarodne institucije koja ga je proglasila krivim. Srbija je, suštinski, država koja ne prihvata međunarodnu pomoć u suočavanju sa svojom bliskom prošlošću, živi sa lažima i spodobama, naviknuta da čeka njihov sledeći akt nasilja i bezobzirnosti. Onečovečena u tom očekivanju i podnošenju.

Brojke i slova

Postoje samo “naše” žrtve, neke od njih su stradale zbog osiromašenog uranijuma - imperija licemerja uzvraća udarac, sad će Srbija malo da tuži, naravno, nakon temeljite i nepristrasne istrage. Komisija je formirana, ozbiljna je priča, u istragu se uključuje i vojska. To smo saznali od Aleksandra Vulina; treba biti veliki talenat, a Vulin svoj pokazuje iz dana u dan, pa sklopiti ovakvu rečenicu: “Ministarstvo odbrane učestvuje u komisiji koju je formirala Vlada, ali će sa velikim zadovoljstvom učestvovati i u komisiji koju je formirala Narodna skupština”, rekao je ministar vojni (Politika, 20. maj). Sledio ga je ministar ekologije Goran Trivan: “Iako je prošlo 19 godina, postoje naučne metode koje mogu dovesti do ispravnih zaključaka.”
Korišćenjem naučnih metoda Srbija će doći do zaključka kako su stradali ljudi tokom bombardovanja i nakon njega, od posledica. Nema naučne metode kojom će se utvrditi zašto i nakon pomenutih 19 godina nije utvrđen broj poginulih.

Ima, međutim, novinarskih metoda, pa i zaključaka: “Srpske žrtve zaboravljane zbog bratstva sa Hrvatima”, saznajemo iz Večernjih novosti (20. maj) razlog zbog kojeg nema tačnih podataka o broju Srba poginulih u dva svetska rata. Opet, dakle, Hrvati, ko bi sumnjao. U “istraživanju” “Novosti” prepliću se politika, brojke, “crveni teror”, Josip Broz, procene, naslućivanja. Koriste se poštapalice “više od” i “nema preciznih podataka”, pa će autor knjige “Zločini nad Srbima u 20. veku” Radoslav Gaćinović ustvrditi kako je u ratovima tokom raspada Jugoslavije u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini poginulo “više od 40.000 Srba, ali nema tačnih podataka”. Slično je i sa poslednjim brojkama do kojih je, negde, došao ovaj pedantni hroničar: “U NATO agresiji ubijeno je više od dve hiljade civila, među kojima 88 dece, ali potpuno preciznih podataka ni u tom stradanju još nema.” Ovo je već nauka, nema, istina, “tuđih” žrtava, ali one i nisu tema.
Ako i budu, ne moramo o tome preko vikenda.

Podeli sa prijateljima

  
Posted in Politika, Tekst, Vesti and tagged , , .