Srbijom su uvek vladali inferiorci

Politika

Slobodan Stupar, novinar BBC u penziji

Nisam lekar, ali smatram da, ako je ujutru na jednoj televiziji, u podne na drugoj, uveče na trećoj, pa se to ponavlja sutra, prekosutra... da je to bolesno. I da se ta bolest komplikuje i da nema govora o izlečenju *Onoga trenutka kada se ne bojiš vladara, on je gotov, ne postoji. Vučić mora da završi neke poslove i odgađa jer se boji da će da ga, kad ih završi, pustiti niz vodu. Naravno da će da te puste niz vodu, ničija do zore nije gorela *Opasno je i to što je Vučić poslednjih godina od navijačkih grupa napravio svoje partijske falange, što podseća na prve godine vladavine Hitlera i Musolinija. Te falange mogu da unište vođu preko noći, ako im kaže, recimo, da ne smeju da diluju drogu, ili nešto slično. Vučić nije realan, a nerealan čovek na takvom mestu može da bude opasan.

Slobodan Stupar bio je novinar Radio Beograda do 1992, jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Televizije Beograd, nakon poznatog spiska Vojislava Šešelja, u vreme televizijske vladavine Milorada Vučelića državnom medijskom kućom, 1992, dobio je otkaz. Do penzionisanja je radio kao dopisnik BBC iz Beograda.

U razgovoru za Remarker, vođenom dan pre lokalnih izbora u Beogradu, naš sagovornik ističe da je glavna karakteristika vladavine Aleksandra Vućića u medijskom smislu stroga kontrola što većeg broja medija.

„Svuda gde je država i dalje dobrim delom vlasnik određenog medija, sve je apsolutno podređeno Aleksandru Vučiću. Mislim da ni Slobodan Milošević nije imao ovoliku kontrolu nad medijima.

A učestanost Vučićevog pojavljivanja na elektronskim medijima, pogotovu televizijama je posebna priča. Priča o čoveku, dakle Aleksandru Vučiću. O njegovim vrlinama, manama, potrebama. Čovek koji toliko voli da se pojavljuje u medijima, verovatno ima neki problem. Iz toga bi se mogao izvući veloma značajan zaključak, dramatičan, čak, za ljude koji se pojavljuju u medijima svakog dana.

*Osim kontrole o kojoj govorimo, društvo je suočeno i sa produkcijom tabloida, oni i dalje dolaze do dobrog komada biračkog tela?

Vučić misli da se medijima može vladati u nedogled, što je, naravno, apsurd.

*Zašto? Da li se taj model vladavine medijima potroši?

Da, apsolutno se potroši. Ako neko ponavlja iz dana u dan kako je divan, krasan, ozbiljan, pametan, hrabar - ni u rođenoj kući neće nailaziti svakoga dana na oduševljenje, nego na odijum. A Vučić nije svestan činjenice da je već ušao u fazu priličnog odijuma, da vlada jedino korupcijom, apsolutnom lojalnošću glasačkog tela, birača kojima daje zaposlenje, preti da će izgubiti posao. Od dolaska Vučića na vlast povećava se broj zaposlenih u javnom sektoru, iako je baš njegova vlada donela odluku da se to zaustavi. Dakle, onoga trenutka kad te zaposlim, ti si direktno zavisan od mene. A možda ti zaposlim i ćerku, ili sina. Znači, moraš biti dobar.

Srbija je tužna zemlja otkako su Turci otišli, a bila je i pre toga. Svakakve kabadahije su vladale Srbijom, Vučić nije izuzetak, ja ga stvarno shvatam kao čoveka koji ulazi u taj rang. I zato smatram da se ovo neće dobro završiti. Vučić izborima neće sići sa vlasti i to je ono što je vrlo opasno. On, jednostavno, ne može da zamisli situaciju u kojoj silazi s vlasti. Zašto? Prvo, neće da ostavi vlast, drugo, ko mu može garantovati da mu se ništa neće dogoditi kad siđe s vlasti?! To su dva vrlo jaka razloga.

*U državnim medijima nije iskorišćen unekoliko zaštićeniji položaj novinara i urednika, odnosno, nije bilo značajnije pobune novinara (izuzev novosadske televizije) i urednika, poput iskoraka u hrvatskim državnim medijima, na primer? Nema pobune u medijima, kao da su svi zadovoljni?

Vučić ima iskustvo iz vremena Miloševića, kada je bio ministar za informisanje i žario i palio medijima, zatvarao ih, kažnjavao. Sav ozaren seo je u vladarsku fotelju, ali je zanimljiv detalj da je neostvareni novinar. Dakle, inferiorac, a to je veliki problem. Kad čovek nešto voli, a nije imao ni jedan preduslov da se time bavi - jedino se nešto malo bavio novinarstvom na Palama. I onda on mrzi sve koji su uspeli. Mislim, neka mi bude dozvoljeno, da i Vas mrzi, i mene. Ali, ne samo zbog novinarstva, nego zato što slobodno mislimo. A mislimo sve najgore o njemu.

*I ranije je bilo tabloidnih sadržaja u medijima, naravno, ne ovakvih kakve gledamo i čitamo danas. Možete li da locirate vreme kada je tabloidni sadržaj postao mejnstrim?

Tabloidni sadržaji sreću se još u vreme Miloševića, na primitivn način koji je promovisala Mira Marković. Tada sam govorio da je Velika Britanija imala Mika Džegera, a Srbija Slobodana Miloševića, obojica su rođena 1941, istog dana. Ali je Slobodan Milošević bio inferiorac, Srbijom su uvek vladali inferiorci. Milošević - apsolutni inferiorac, vidi se i po tome kako ga je žena tretirala, Ovaj (Vučić, prim. aut.) je inferiorac, bio sam svedok tome što mu je Šešelj radio, slao ga je po burek. Nikad nikakav autoritet nikom nije bio.

*Ubijen u pojam?

Ni sada nije nikome autoritet, ali ga se boje. Srbi imaju problem da neguju strah kroz generacije. Nikako da se rodi neko hrabra, a pošto se ne rodi, izmisli ga narodni pesnik, pa ga uz gusle opevava. A narod voli, bolje da imamo heroja za u pesmi, kad ga nemamo inače.

*Dakle, tabloidni sadržaj postao je dominantan još u vreme Miloševića?

Jeste. Sa onim groznim naslovima...

*Nekontrolisanim blaćenjem ljudi.

Uzmite „Dugu“, udbaški list.

*Možda su, zapravo, tabloidi promovisani Vojkom i Savlom (paskvila Politike u vreme uspona Slobodana Miloševića, prim. aut.)?

Pa, otprilike tada, kada su počeli iz kabineta da dolaze dirigovani naslovi, dirigovani tekstovi. Odjeci i reagovanja - ja naručim, oni kobajagi pišu. Oduševljavaju se Miloševićem kao čovekom „sa srebrom u kosi“ i tako dalje...

Kakav je danas, u ovakvom okruženju položaj novinara profesionalca? Njegova egzistencija, sloboda da piše i govori ono što misli?

U vreme socijalizma, kada sam ulazio u novinarstvo, bilo je sjajnih majstora, pre svega dopisnika iz inostranstva, koje smo čitali između redova. Fantastično su pisali, to su bili školski primeri kako se može sve reći, malo umotati. Dolaskom Miloševića najgori su isplivali na površinu, svi koji su vredeli odlazili su iz posla, rasterani, otpušteni. Posle Miloševića imali smo vakuum, suočili smo se s tim šta je uradio. On je uništio generacije novinara, a u međuvremenu su stasali oni koje su učili Miloševićevi kadrovi.

Hrvati su u boljem položaju nego mi, nisu imali ono što smo mi, drugo, sačuvali su izvesnu količinu morala. Ono što je srpsko društvo uništilo. Jer, kada nemaš moral, sve je dozvoljeno objavljuješ ko šta privatno radi, pa fotografije mrtvog deteta...

*U tom kontekstu, šta je obeležilo ovu predizbornu kampanju za izbore u Beogradu?

Medijski?

*Da, na čemu su insistirali mediji?

Apsolutna kontrola gotovo svih medija od strane Vučića i, ono što je tu vrlo bitno, uz odobrenje evropskih zvaničnika i njegovih zapadnih mentora. Jer on, bože moj, mora da obavi neke stvari. A smatraju ga čovekom koji unosi stabilnost. To je potpuno pogrešno, sistem u kome je jedan čovek sva moć je najslabiji mogući. Mogu ja da oborim ovaj sistem.

*Da li je, stoga, Vučić čovek za jednokratnu upotrebu?

Jeste. I što je najgore, baš njih briga kako će biti građanima Srbije. I Vučić to maksimalno koristi. Ne zna se ko više dopinosi moralnom i svakom drugom urušavanju Srbije.

*U međuvremenu, ima mesta ponavljanju,Vučić se širi medijskim prostorom?

Ja mislim da je to bolest i da bi neko ozbiljno mogao da se pozabavi takvim ponašanjem predsednika Srbije. To, jednostavno, nije normalno. Nisam lekar, ali smatram da, ako je ujutru na jednoj televiziji, u podne na drugoj, uveče na trećoj, pa se to ponavlja sutra, preksutra... da je to bolesno. I da se ta bolest komplikuje i da nema govora o izlečenju. A ti simptomi se prenose na građanstvo.

Kako to deluje na građane, ima li Vučić neki feedback?

Ima biračko telo u kojem su oni najsiromašniji. To se pokazalo kroz reviziju penzija, kada je smanjio penzije svima koji su boljestojeći, samim tim malo pametniji, pa i njegovi protivnici. A sačuvao je penzije onima koji imaju 10-12 hiljada. Samim tim, dobio je one koji uživaju što drugi imaju manje. „Jesi vid'o, smanjio im je, to volim! Da i oni vide!“ Vučić je pravi čovek, ja ga obožavam!“

Ali, to nije politika, to nije ništa. Neće ga spasti tih milion i dvesta hiljada, njegovi će mu doći glave.

*Apatija karakteriše društvo i birače, odsustvo želje za promenom?

On vlada fikcijom. On nema ni jedan rezultat. Svaka stavka je očajno loša. Bruto društveni proizvog katastrofalan, najlošiji, plate katastrofalne. I šta radi - stalno održava izbore, jer je majstor manipulacije, pa pobedi na svakim izborima i to njegovu sujetu hrani. Pogleda se u ogledalo i kaže „Jesi vid'o, je l' ima bolji!? Samo ja!“

Međutim, da u Srbiji nestane struje na deset dana - pao bi. Svi najbliži Vučićevi saradnici bi se razbežali, jer bi poverovali da nešto nije u redu.

*Da li i narod ima dijagnozu koju čine podaništvo, samoživost, odsustvo empatije, kukavičluk?

Zenit Vučića bio je pre godinu i po dana, pola godine pre pobede na predsedničkoim izborima bio je njegov vrh, sada je u padu. Jednostavo, nema više oduševljenja u veličanju Vučića, svi to rade iz svojih malih interesa. Vučić zna kakve su vucibatine oko njega, on zna koga je postavio, namerno je postavio takve, jer s takvima može da manipuliše.

A ja znam još iz detinjstva, odrastao sam u Beogradu, da su vucibatine na momente i bistri, umeju da odigraju do kraja. Jesu vucibatine i ovo i ono, ali umeju da se okrenu, imaju instinkt preživljavanja. I umeju da se s vladarom obračunaju na najsuroviji način. I to svi znaju, jedino Vučić neće to da prihvati, zato što je bolestan čovek, Neće da prihvati da će jednoga dana biti niko i ništa.

*Da nikoga neće zanimati njegovi nastupi na televiziji?

Ne samo to, niko neće moći da mu garantuje bezbednost. On pokušava kao Milo (Đukanović, prim.aut.), ali, Srbija nije Crna Gora, u Crnoj Gori nisu skidali svoje glavare na najsuroviji način. U Srbiji jesu, nedavno je to bilo.

*Dosad je sve bilo na ivici nasilja, uprkos bolnim incidentima, ta ivica nije pređena na najdrastičniji način?

On je kukavica. Ne sme da ide dalje. On plaši, ali se boji da se jednoga dana niko više neće plašiti. Znate da je Milošević pao onoga trenutka kada je slogan „Gotov je!“ postao opšte mesto. Onoga trenutka kada se ne bojiš vladara, on je gotov, ne postoji.

Vučić mora da završi neke poslove i odgađa jer se boji da će da ga, kad ih završi, pustiti niz vodu. Naravno da će da te puste niz vodu, ničija do zore nije gorela.

*Da li ima još nekih sličnosti sa režimom Slobodana Miloševića osim ovih koje ste pomenuli i da li se, ipak, može očekivati neki otpor u medijima?

Sada gledamo veću farsu. Ubijeno je sve, finansijski osakaćeno, sve finansije su u Vučićevim rukama, pa i one vezane za medije. Promene su moguće kada on jednog trenutka ne bude miljenik Zapada, pa u Srbiju dođu neka sredstva preko nevladinih organizacija. Tada je on gotov za kratko vreme, jer organski ne može da podnese medij koji ga kritikuje.

*Vaša bivša firma se vraća u region. Da li je to dobro...

To nikako nije dobro. Kaže se „Ne dao ti bog da ti dođu BBC i CNN“. Kad odu, to je dobra vest, nikako kad dolaze.

*Svedoci smo i ubrzanog urušavanja Radio Beograda na kojem ste takođe radili. Pratite li događaje u kući u kojoj ste počeli karijeru? Došlo je do promena u informativnom programu, kadrovskih promena, propagandističkih izleta, ukinut je „Mozaik vremena“ ...

Pratio sam, doveden je čovek da to realizuje, ali to je uzaludan posao. Drži vodu dok majstori odu. Vučićevo vreme će proći i to je ono što plaši i Vučića i ove oko njega. Malo strpljenja samo, ovo su događaji za Srbiju potpuno normalni. Turska imperija je vladala „500 godina“, a nijednog ustanka nije bilo. Došli su Karađorđevići, Obrenovići - zulum par exellance!

*Šta još, sa teškim, još težim posledicama, može da uradi Aleksandar Vučić?

Već sad je ekonomija u katastrofalnom stanju, od dolaska na vlast je za deset milijardi evra zadužio zemlju...

*Rasprodaja velike imovine koja nije prodata?

To je ostalo, mogu misliti da će i to da se uradi nekom burazerskom verijantom. Ima u Srbiji još da se krade, da se otme. Ali, nema toliko da može da traje unedogled. A svet oko nas ide, i Rumuni i Bugari su daleko ispred nas.

*Možda je Kosovo neiscrpni izvor novca za održanje vlasti?

Tome Kosovo i služi, veliki izvor novca, kako pišu i govore neki ljudi, za to nemam dokaze. Pominje se u medijima i to da je Beograd na vodi projekat za pranje para upravo iz tih izvora. Danas je, na primer, čitav deo Beograda,Vračar, građevinska zona u kojoj kriminalci zidaju stambene zgrade, perući novac zarađen od prodaje droge i oružja. To je jako opasno, Srbija je u opasnoj situaciji i tu nije više važno ko je na vlasti. Vučić je, u tom smislu, smešan čovek, potpuno nemoćan ukoliko dođe do jačih lomova.

*Ostaje mala grupa ljudi koja drži poluge fnansijske moći?

Da. Ali opasno je i to što je Vučić poslednjih godina od navijačkih grupa napravio svoje partijske falange, što podseća na prve godine vladavine Hitlera i Musolinija. To je opasno, ne samo za nas, građane Srbije, nego i po njega. Te falange mogu da unište vođu preko noći, ako im kaže, recimo, da ne smeju da diluju drogu, ili nešto slično.

To su nezaustavljivi procesi i zato smo mi u velikom problemu. Vučić nije realan, a nerealan čovek na takvom mestu može da bude opasan.

Podeli sa prijateljima

  
Posted in Politika, Tekst, Vesti.