Pravosudni epilog učinka jezive državne mašinerije smrti ima u današnjoj Srbiji potpuno drugačiju dimenziju, budući da su počinioci i naredbodavci najjezivijih zločina koje ljudski um može smisliti ovde heroji pravedne borbe i utoliko što nema vidljive empatije za porodice koje su izgubile svoje najbliže, civile koji ništa nisu skrivili, one koji su bili nenaoružani i naivno su mislili da im se neće dogoditi ništa, jer ni za šta nisu krivci. Nema saučestvovanja u bolu majki kojima su ubijena deca, u bolu onih koji tragaju za skeletima svojih najbližih.
