Prošle nedelje nekadašnji vođa zabranjene desničarske organizacije Nacionalni Stroj, Goran Davidović, poznat pod nadimkom Firer, vratio se u Srbiju i to kao građanin oslobođen presude za izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje. Ova godina je za desnicu počela obećavajuće – Vojislav Šešelj je u sali opštine Stari grad održao promociju svoje knjige koja negira genocid u Srebrenici, predsednik Srpske Desnice, Miša Vacić, najavio je učešće na izborima, kao i predsednik pokreta Levijatan, Pavle Bihalji.
Mediji pišu o mogućem ujedinjenju desnice, spekuliše se o koaliciji na republičkim izborima i procenjuje mogući uspeh na lokalnim i pokrajinskim. “Dolazak Firera” i angažovanje desnice na izborima su samo došli u paketu sa ostalim vesnicima nacističkog proleća, pored lomljenja prozora i ispisivanja grafita 4 S na zgradi Hrvatskog kulturnog društva u Novom Slankamenu, nacističkih grafita u Novom Sadu a i širom Srbije, uvreda u Skupštini, te fizičkih napada na aktivistkinje i aktiviste za ljudska prava na promociji knjige Vojislava Šešelja. Da li to Srbija konačno prati evropske trendove simultano ili iz trenda desnice praktično nikad i ne izlazi?
U godini u kojoj se obeležava 25 godina od genocida u Srebrenici, haški osuđenik i lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj je u prostorijama opštine Stari grad održao promociju svoje knjige koja negira genocid u Srebrenici. Pre promocije aktivistkinje i aktivisti nevladinih organizacija želele/i su da prisutnima podele Dosije o zločinima nad Hrvatima u Vojvodini Fonda za humanitarno pravo (FHP), ali su ih napali simpatizeri/ke i članovi/ce radikala. Među aktivistkinjama/ima za ljudska prava bila je i Nataša Kandić, osnivačica FHP, kojoj nije dozvoljeno prisustvo tribini i koja je grubo izbačena na ulicu zajedno sa ostalima. Prethodnih meseci lider radikala pretio je i vređao u svom standardnom maniru novinare/ke i aktiviste/kinje za ljudska prava. Nedavno su radikali i u Skupštini kreirali incident, a na meti im se našla ministarka Zorana Mihajlović. Ipak, za to poslanici neće biti kažnjeni, jer je predsedavajući povukao opomene i to na sugestiju šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića. U julu prošle godine dvadesetak ljudi u majicama sa nacionalističkim simbolima i likom Ratka Mladića, upalo je na izvođenje performansa “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo” u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Nakon više od pola sata od početka incidenta policija je izvela iz sale desničare koji su ušli u verbalni okršaj i sa glumcima i publikom.
Ne samo da srpsko društvo ne može da se suoči i izbori sa “starom” desnicom od pre devedesetih, koja je uveliko postala deo vlasti, već se sada javlja novi talas mlađih desničarskih organizacija koje imaju političke ambicije. I saradnja se ne čini nemoguća – budući da je Šešelj na svojoj tribini dobio podršku od Firera, što je on podelio na svom Tviter profilu. U istraživanju „Gde stanuje ekstremizam u Srbiji“ Vojvođanska antifašistička koalicija je mapirala 23 organizacije, koje se mogu smatrati ekstremno desnim, ili su većoj ili manjoj meri na ekstremnom spektru desnih organizacija. Na spisku su, između ostalih, organizacije “1389”, “Srpska čast”, “Nacionalni srpski front”, “Čast otadžbine”, “Srbska ponos”, Srpski sabor “Zavetnici”. Ove organizacije vezuju ideološki stavovi – jedinstveni u pogledu evropskih integracija Srbije, prava pripadnica/ka LGBT+ zajednice, odnosa prema migrantima i izbeglicama, odnosa prema “ratnim izdajnicima”, najčešće ih takođe vezuje okrenutost religiji i srednjovekovnoj srpskoj državi kao uporištima nacionalnog identiteta, kao i odnos prema komunističkoj prošlosti i sadašnjosti.
Goranu Davidoviću Fireru suđeno je godinama zbog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje tokom protesta „Stop fašizmu” 2007 godine. Do napada je došlo nakon što su u Novom Sadu organizovane demonstracije u znak protivljenja skupu Nacionalnog stroja, koji su organizovali takozvani „Srpski marš“, na dan rođenja nacističkog ratnog zločinca Hajnriha Himlera. Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je u aprilu 2019. godine osuđujuću presudu Davidoviću za napad na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007, te se tako sudski postupak dug jedanaest godina, tokom koga je optuženi bio nedostupan sudskim organima jer je pobegao u Italiju, završio poništavanjem presude budući da je Firer za isto delo već osuđen prekršajno. Republičko javno tužilaštvo je još 2008. godine podnelo Ustavnom sudu Srbije zahtev za zabranu Nacionalnog stroja i kao razlog navelo da se radi o „tajnoj političkoj stranci (organizaciji) čije je delovanje usmereno na izazivanje rasne i nacionalne mržnje“. Ustavni sud je, postupajući po ovom zahtevu, 2011. godine ustanovio da je Nacionalni stroj tajno udruženje čiji je oblik udruživanja zabranjen odredbama člana 55. Ustava Srbije, i shodno tome, zabranio je delovanje ove organizacije kao i širenje njenih programskih ciljeva. Organizacija naslednica Nacionalni srpski front je ostala u istom ideološkom domenu i sastavu, a kako je Insajder istražio, njihovi pripadnici su nastavili da imaju akcije protiv antifašističkih i ljudskopravaških organizacija.
Po povratku u Srbiju, Davidović je bio gost na televiziji Happy, zajedno sa Mišom Vacićem, što je, kao i fotografije na društvenim mrežama, poslužilo kao povod za spekulacije o zajedničkom pojavljivanju na izborima. Blic je preneo kako je Firer izjavio da će se “verovatno ići na lokalne izbore”, da dele prijateljske odnose sa SRS, Obrazom i Srpskom Desnicom ali i drugim organizacijama poput Levijatana i Balternative. Na svom Tviteru, Firer kritikuje Blic za lažno izveštavanje, govoreći o tome da nije ni pomenuo izbore. Miša Vacić je na svom Tviteru, poželeo je Fireru dobrodošlicu kući, a to je učinio i jedan od vođa Levijatana, Pavle Bihali. Međutim iako postoje simpatije i podrške, ne može se tvrditi da je uspostavljena politička koalicija. Ono što je sigurno je da Miša Vacić, kome se čeka suđenje u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, u poslednjih nekoliko meseci vredno radio na kampanji Srpske Desnice kao političkog aktera. Pored toga što širom Srbije otvara kancelarije i gradske odbore – od gradskog odbora “grada cara Konstantina” do kancelarije u Novom Sadu u februaru ove godine, pre dva meseca je održao Treći sabor Srpske Desnice u Sava Centru, gde je izglasana odluka o izlasku na predstojeće lokalne, regionalne i republičke izbore. Preko 2000 delegata glasalo je i za usvajanje političke Deklaracije koja je izneta u devet osnovnih načela koja podrazumevaju: “zaštitu srpskih poljoprivrednika, borbu protiv bele kuge, razvoj malih i srednjih preduzeća, donošenje Zakona o borcima, opstanak na ognjištima Srba koji se nalaze van administrativnih granica Srbije, blokada procesa priliva migranata, ostanak mladih u Srbiji, neotuđivost Kosova i Metohije, kao i strateško jačanje vojnih potencijala i podrška saradnji sa Rusijom”. U svečanom delu Sabora nastupili su guslar Zoran Plemić, i Marija Mara Sandić, koja je nastupila pred obraćanje predsednika Vacića sa numerom „Sini jarko sunce sa Kosova.“ Predsednik stranke svoje političko opredeljenje, pored ulica i sabora gde se zadržava na mirnom izlošenju programa, takođe iskazuje i pretnjama. U Bujanovcu i Preševu pretio je proterivanjem Srba koji “šuruju sa Šiptarima u lokalnoj vlasti u Bujanovcu”, nazivajući ih navodnim Srbima. “Ako treba, iz svih gradova gde postoji Srpska desnica dovešćemo najzajebanije ljude da raselimo ove koji vam uništavaju živote, ali prvo pokušajmo demokratski”. On je istakao da ih podržavaju “svi oni koji imaju desničarska ubeđenja i izraženu nacionalnu svest”: “Veliku podršku dobijamo od ratnih veterana, boraca, iz četničkih udruženja, prilaze nam ljudi koji su nekada bili u Dverima, DSS-u, SRS-u, SPO-u, ali i veliki broj onih koji nikada nisu bili u politici. Mi možemo sa svima, osim sa Dverima koje su ušle u Savez za Srbiju. Dveri su osnovali ljudi čistih ideala, niko od tih ljudi danas nije u Dverima, a kupio ih je Dragan Đilas”. Međutim, neuobičajeno za desnicu, Vacić je iskazao privrženost Romima: “Srbi i Romi ili Cigani, što nikako nije ružno, su uvek delili istu sudbinu, proterivali su nas zajedno i ubijali, ali mi imamo suživot sa Romima, jer su uvek bili lojalni Srbiji. Dokaz suživota je i što Srbi na veseljima pevaju romske pesme i što vekovima živimo zajedno. Zato će Romi u Srpskoj Desnici uvek imati velikog zaštitnika” – obećao je Vacić.
Na parlamentarne i lokalne izbore izlazi i pokret Levijatan, saopštio je predsednik pokreta Pavle Bihali. O koaliciji sa Vacićem, Firerom ili drugim desničarskim organizacijama nije pričao: “Levijatan na izbore samostalno, uz obrazloženje da ih ne interesuju ni koalicije, ni stranke, ni pozicija, ni opozicija”. Kao slogan Levijatan ističe ‘Pravo na život’, a osnove programa su zaštita životinja i nejači. “Obećavamo da ćemo javno prokazivati zlostavljače”, naveo je Bihali. Dok jedni podržavaju njihov rad na odbrani životinja, drugi im zameraju fašizam zbog nasilnog ponašanja i poštovanja koje iskazuju prema Arkanu i Luki Bojoviću. U avgustu 2018 Bihali je u policijskoj akciji u centru grada uhapšen nakon čega je saslušan i pušten. Zbog Levijatanovog iznošenja ličnih podataka građana je reagovalo i tužilaštvo pokretanjem istrage, a često se dešavalo da podaci do kojih dolaze nisu pouzdani. Preuzimanje pravde u svoje ruke, pored Levijatana pokazalo je još jedno desničarsko udruženje – Srbska Čast, čiji je predsednik Bojan Stojković u septembru prošle godine objavio snimak kako vrši nasilje nad maloletnim Romom kojem je oduzeo konja zbog maltretiranja.
Ipak, mišljenja su podeljena oko toga da li su desničari pretnja na lokalnim izborima. Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida kaže za Blic: “Cenzus od tri odsto na lokalnim izborima znači da vi možete sa par stotina glasova da postanete deo lokalnog parlamenta. Smatram da ekstremno desničarske grupacije vide svoju šansu prvenstveno na lokalu, naročito sa spuštenim cenzusima u nekim manjim opštinama da bi ušli u rad opštine treba im i 500 do 1.000 glasova, što je podrška na koju mogu da računaju.” Docent na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović ističe da će upravo niži cenzus biti podsticaj mnogim političkim organizacijama da se pojave na izborima: “Smanjenje cenzusa motivisaće mnoge koji se bave politikom i koji misle da imaju bilo kakvu podršku da naprave izbornu listu. NSF, Desnica, Levijatan i ostali će se verovatno grupisati i učestvovati na izborima u gradovima ili opštinama gde imaju infrastrukturu i sredstva, ali ipak mislim da neće dobiti dovoljnu podršku da uđu u lokalnu samoupravu” – objašnjava on. Ipak, mnogi upozoravaju na primer lokalnih izbora u Medveđi na kojima je prošle godine Srpska Desnica samostalno prešla cenzus od pet odsto. Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, kaže za Blic da bi bojkot, zapravo, matematički gledano, doprineo tome da ekstremni desničari imaju bolju prolaznost: “Jer desnica kod nas nisu stranke koje su masovne i kojih ima u velikom broju. Samim tim, uz bojkot dolazi do manje izlaznosti na izbore, te manje stranke dobijaju mogućnost da se afirmišu.” Zanimljivo je u kalkulaciju uzeti u obzir da više od polovine mladih smatra da je “Srbiji potreban jak vođa i lider kojeg će narod slediti”, prema istraživanjem o mladima koje je na svom sajtu objavila Krovna organizacije mladih Srbije.
Nije loše za kraj podesetiti se primera iz Evrope, gde desnica takođe zauzima političke pozicije u Parlamentima praveći koalicije sa centrom. Nedavno je izbor Tomasa Kemeriha za premijera Tiringije u Nemačkoj izazvao veliku pometnju, upravo zato što su glasovi ekstremne desnice, AfD (Alternative za Nemačku), nakon dva neuspešna kruga, bili presudni. Nakon burnih reakcija i oštrih kritika odlučio je da podnese ostavku i izneo predlog da se ponovo ide na izbore. Tokom prošlog četvrtka se pojavila nepotvrđena vest da je on svemu unapred bio obavešten te da je stvar odobrio lično Kristijan Lindner, šef Liberala na saveznom nivou. U Italiji konzervativci, desnica i demohrišćani odavno sarađuju, Berluskonijeva “Forca” je u kolaboraciji sa populističkom “Ligom” i fašističkim “Frateli d’Italia”. U Francuskoj je “Nacionalno okupljanje” Marin Le Pen spremno za lokalne izbore u martu. U Španiji su konzervativci u Andaluziji u vladajućoj koaliciji s desno-populističkim “Vox”. Prema anketama desničarski “Vlams Belang” u Belgiji, koja već 14 meseci nema vladu, trenutno ima najviše glasova. Finski desni populisti su za samo nekoliko promila na drugom mestu iza Socijaldemokrata. U centralnoj Evropi, u Poljskoj i Mađarskoj na vlasti se nacionalisti i populisti i to sa velikom većinom. Problem sa koalicijom desnice i centra koji drma Evropu, postojan je i u Srbiji – u januaru prošle godine Dveri su ušle u koaliciju sa Dosta je bilo, a potom i sa Savezom za Srbiju. To je izazvalo burne reakcije. Za verne desničare je to izdaja, za druge je opet pametan politički potez. Da li će se nova radikalna desnica ujediniti bez stare ili će novi u starima prepoznati saveznike, ostaje neizvesno posebno dok je priča o bojkotu izbora aktuelna. Budući da su politike i ideološka uverenja nove desnice eksplicitnije desno od radikala ili Dveri, odjednom nam se radikali i Dveri čine manje ekstremno desnim a bliže tzv “desnom centru”, što bi onda u “centar” stavilo, takođe poprilično, ali ne i otvoreno nacionalističke vladajuće stranke, SNS i SPS. I dok se tvrda desnica množi i ujedinjuje, preobučena desnica održava vlast, levica se po starom trockističkom običaju, uredno razjedinjava.
* Termin “lingua blablativa” osmislio je nemački sociolog Niklas Luman da opiše manipulativnost jezika, mogućnost da se njime u kulturi i društvu proizvode ili reprodukuju odnosi moći i utiče na percepciju i poimanje stvarnosti.
Podeli sa prijateljima