Ako se tome dodaju još pravila uspostavljena inicijativama poput „Berlinskog procesa“, „mini-Šengena“ i stotina bilateralnih sporazuma, postaće suviše složeno da bi se tržište moglo nositi sa tim. Ova sve veća usloženost simptom je opsesije u regionu institucionalnim izomorfizmom koji površno imitira EU. U odsustvu realne procene tržišnih potreba i kapaciteta za reforme, ova opsesija pojačava percepciju građana u regionu da „radimo više“ umesto „radimo bolje“ i savršeno hrani samoispunjujuće proročanstvo da ulazak u EU izgleda kao put bez kraja. A to ima ozbiljne političke implikacije.
Regulatorna država označava koncept države čije su funkcije ograničene na regulaciju tržišta. Nastala je tokom osamdesetih u razvijenim državama, kao država nesklona intervencionizmu čija je uloga neutralnog arbitra u donošenju pravila i monitoringu istih. U kontekstu narastajućeg otvorenog tržišta vođenog globalnim interesima, ekspanzija ka većini tržišno orijentisanih oblasti regulacije kao načinu izvršavanja državnih funkcija, ovaj koncept pokušava da objasni redefinisanu ulogu države. Takođe pruža jedinstven identitet državi kao organizaciji koja pokušava da izvrši tranziciju od liberalnog do neoliberalnog političko-ekonomskog uređenja. U ovim tranzicijama, razvijene demokratske države su se našle u trci između zahteva tržišta za deregulaciju i zahteva građana za socijalna davanja. Kao model upravljanja, regulatorna država odvaja donošenje i ozakonjenje politika od implementacije, dok je tržište regulisano regulatornim telima koji se baziraju na profesionalnoj ekspertizi i političkoj neutralnosti. Ključna politička implikacija je da ove institucije doprinose širenju globalnog upravljanja koristeći svoju autonomiju za međunarodno umrežavanje i mogu takođe postati sklone veberovskoj birokratizaciji na domaćem planu.
Regulatorna država svoju najkompleksniju formu dobija u EU, a to se takođe promovisalo na Zapadnom Balkanu kroz politiku proširenja. Kao i druge norme i vrednosti, regulatorna država je daleko od uspostavljanja bilo gde na Balkanu. Razloge za ovo mogu biti politički i ekonomski.
Politički razlozi imaju veze sa državnim političkim identitetom i regionalnim integracijama. Politički identitet se tiče nedostatka jasne ideološke orijentacije, što rezultira u državama koje konstantno ad-hoc menjaju svoje uređenje da bi prilagodile domaće sa regionalnim okolnostima i potrebama. U zavisnosti šta se traži u njima, oni podsećaju, sve od jednom, na zemlje u razvoju, socijalističke države koje implementiraju velike i skupe programe socijalnih davanja i neliberalne države koje nemaju nikakva pravila. Ovako hibridne države bez političkog identiteta nisu pogodne za regulatorne države kao koncept i model upravljanja, uprkos kontinuiranim pokušajima da ih oblikuju, uglavnom kao deo procesa pristupanja EU, ali na jedan ad hoc i neorganizovan način. Ovo vodi ka nepredvidljivosti EU procesa prisajedinjenja pretvarajući napore u ciklične reforme – reforme koji su nekompletne, netransparentne, rasparčane i prespore da se približe regulatornoj državi unutar EU. Ovo doprinosu percepciji među građanima u regionu da je proces pristupanja EU beskrajan.
U odnosu na dimenziju ekonomskog upravljanja, nedostatak jasnog političkog identiteta se reflektuje u multidimenzionalnom, hibridnom, regionalnom poretku. To takođe nije pogodno za regulatornu državu, već više za tranziciju kakve predvode reforme koje zahteva EU od post-komunističkog nereda koji je pratio kolaps planskih ekonomija ka ‘socijalnoj tržišnoj ekonomiji’. Ova tranzicija nastoji da prevaziđe liberalni poredak, koji nikada zapravo i nije isproban u regionu, sa političkim i ekonomskim dimenzijama pogodnim za razvoj i ekonomski napredak, koje su u suštini kritički preduslovi za socijalnu tržišnu ekonomiju. Političke dimenzije ovog liberalnog poretka je konsolidovano podržavljenje, pogodno za politički razvoj kroz političku stabilnost, efikasno upravljanje i vladavinu prava. Ekonomska dimenzija je da je u pitanju minimalna ili nikakva državna intervencija na tržištu, pogodna za ekonomski razvoj kroz slobodnu utakmicu i trgovinu, uz minimalnu ili nikakvu regulaciju i minimalne poreze.
Nedostajući politički identitet oblikovao je u regionalnim državama hibridne političke poretke i sisteme upravljanja koji nisu pogodni za regulatorno stanje. Oni nisu liberalni, već hibridni, koje karakteriše konkurentni autoritarizam u političkom smislu i neoliberalne politike u ekonomskom smislu. Konkurentni autoritarizam zadržava regulatore tržišta, suprotno principima EU, slaba da obezbedi i nadgleda, a i da spreči autoritarne političare da je koriste da ostanu na vlasti. Osim slabosti u odnosu na kapacitete, nezavisnost i parlamentarnu kontrolu, regulatori svuda u regionu trpe zbog zarobljene države: političko mešanje prilikom izbora na najvišem nivou i regrutovanje unutar sopstvenih redova. Neoliberalni trendovi poput privatizacije i konkurencije za strane direktne investicije na malom tržištu od 20 miliona izglede za regulatornu državu dovode u dalje rasulo. Rezultat su nadmašene ekonomske aktivnosti manjeg obima i kritični resursi dati dereguliranim korporacijama. Na kraju, strukturni nedostaci (ekonomska neformalnost koja dostiže trećinu BDP-a, monopoli, nejednake i niske zarade, neadekvatni standardi rada i oslabljeni sindikati) se zanemaruju
Rezultat je trostruko zarobljavanje: političko, regulatorno i tržišno. Zbog toga agendi „bolje regulacije“ koju vodi EU, pogodnoj za regulatorno stanje kroz racionalizaciju regulatora i smanjenje birokratije, nedostaje politička posvećenost jer košta autoritarnih glasova. Štaviše, s obzirom na potrebu EU da da prioritet i anti-autoritarizmu i političkoj stabilnosti, regulatorna država se do sada neadekvatno odrazila na uslovljenost proširenja. Suviše fokusirana na normativne transformacije, verovatno ima previše normativnosti i premalo prelivanja.
Preuranjeno je zaključiti kako regionalna integracija Zapadnog Balkana utiče na izglede regulatorne države. Prvo je povećala složenost dodavanjem još jednog sloja postojećim: lokalnim, regionalnim (u nekim zemljama), nacionalnim, EU i globalnim. Pravila se takođe značajno razlikuju u svom obaveznom stepenu: uključuju lokalna i nacionalna pravila za sve, posebna za određene teritorije u državama, savezna i kvazi-savezna pravila i regionalne aranžmane nadgledane od strane polu-institucionalizovanih tela kojima upravljaju regionalne inicijative, EU i drugi akteri.
Ako se tome dodaju još pravila uspostavljena inicijativama poput „Berlinskog procesa“, „mini-Šengena“ i stotina bilateralnih sporazuma, postaće suviše složeno da bi se tržište moglo nositi sa tim. Ova sve veća usloženost simptom je opsesije u regionu institucionalnim izomorfizmom koji površno imitira EU. U odsustvu realne procene tržišnih potreba i kapaciteta za reforme, ova opsesija pojačava percepciju građana u regionu da „radimo više“ umesto „radimo bolje“ i savršeno hrani samoispunjujuće proročanstvo da ulazak u EU izgleda kao put bez kraja. A to ima ozbiljne političke implikacije.
Na kraju, razlozi povezani sa tržištem povezani su sa veličinom i strukturom ekonomija zapadnog Balkana i stopom njihovog rasta, kao i njihovim ekonomskim odnosima između njih i sa EU. Nalazi Izveštaja EU o trgovini unutar regiona podržava argument da se „učini bolje“ kao i potrebu za više realizma sa izomorfizmom i imitiranjem EU. Govorimo o tržištu od 20 miliona građana u šest zemalja koje trguju u proseku sa samo 6% BDP-a u poređenju sa tržištem od 500 miliona; kombinovani BDP u PPP u odnosu na trećinu toga u EU; slabo diverzifikovano tržište u poređenju sa visoko diverzifikovanim; i regionu kome treba 60-200 godina da sustigne EU.
Sa najmanje pet regulatornih nivoa koji se sastoje od stotina sporazuma i dogovora, hiljadu okvira politika i moguće više od 500 regulatora, Zapadni Balkan je i previše regulisan, a i neregulisan istovremeno. Rešavanje ovog paradoksa može biti jedan od najtežih zadataka u procesu pristupanja EU u ova nepredvidljiva vremena.
*Stavovi izraženi u tekstu su lični stavovi autora.
Artan Çollaku
Ekspert za javne politike i EU integracije iz Kosova
Tekst je dostupan i na engleskom jeziku i deo je zajedničkog projekta razmene sa portalom sbunker.net iz Prištine.
Pročitajte i verziju na albanskom jeziku na sajtu Sbunkera.
Podeli sa prijateljima
