Krizne situacije u društvu uvek se pokažu kao izazovne kada je u pitanju ideologija. Kada je celo društvo u problemu kristališe se granica demokratije i na površinu ispliva ideološki institucionalizovana ljudska sebičnost i volja za moći. U krizama se pokazuju „logike“ fašizma, nacionalizma, klasizma, diktature, patrijarhata, kapitalizma i drugih oblika profitiranja na račun „Drugog“ ili pak nekog oblika želje za njegovim brisanjem. Stalno čujemo kako je ova situacija bila/je kao ratno stanje ili je poredimo sa velikim ekonomskim krizama i prirodnim katastrofama, ali šta je to što upravo u ovim situacijama isplivava kao politička slika „društva u krizi“? Šta je globalna pandemija ideološki podstakla?
