Below you'll find a list of all posts that have been categorized as “Tekst”
Teško je pomiriti se sa konstatacijom da je Srbija danas društvo u kojem je bagatelisan ljudski život, a država – vlast – nema ni minimum snage da ga zaštiti. Dušan Jovanović ubijen je zbog zločina različitosti, pripadnosti jednom narodu. Nema vidljivih znakova da je iz te žrtve bilo koja vlast nešto naučila. Postaju li svi građani ranjiva grupa.
Kriza kritike oslikava dublji problem društvene kolektivizacije. Gde nema kritike ima samoljublja i neosetljivosti za poziciju Drugog. Kritika se protivi jednoumlju. Svaka kritika sa sobom nosi opasnost da bude prepoznata kroz problematizaciju jedinstvene (samoproglašene) umetničke prakse.
Nije Aleksandar Vulin incident, kao što nije incident ni ono što radi, slaveći ovih dana, po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ratne pobede komandnog kadra kažnjeničke kosovske Treće armije; Vulin je, zapravo, personifikacija Srbije nakon izgubljenih ratova, pravilo, primitivni tumač i poželjni verbalni realizator srpskog hegemonizma, sklonosti mitomaniji besmislenom ratovanju.
Zločinom u Topčideru samo je naizgled okončana agresija Srbije na Bosnu i Hercegovinu, započeta naoružavanjem bosanskih Srba, prekomandom oficira preimenovane Jugoslovenske narodne armije iz Srbije u BiH, mobilizacijom dobrovoljaca, vikend – pljačkaša, pružanjem logistike, isplaćivanjem ratnih i mirnodopskih zarada oficirima, odnosno njihovim porodicama.
“Stop medijskom mraku” dalo je možda, bar na kratko, neku nadu. Kratkoročnu. Na poludnevnom nivou. Dugoročnih ciljeva, pa ni ideja, bar onih održivih, čini se nema. Ni među nama novinarima, proizvođačima vesti, ni među građanima, njihovim konzumentima. Deluje kao da više nije nikom ni bitno. A to su i hteli. I ovi i oni prethodni na vlasti. Ovi ipak, mnogo više. A i lakši im je bio posao.
Odgovor srbijanske javnosti godinama je znakovito ignorisanje svega što se ne uklapa u predstavu o nebeskom narodu, dosledno iživljavanje nad bolom žrtava kojim se nastavlja državno post mortem mrcvarenje, morbidni transport tela ubijenih iz primarnih u sekundarne i tercijarne grobnice. Gotovo dirljiva je pažnja vrhova vlasti prema delegiranim izvršiteljima.
Zločin nad tuzlanskom mladošću počinjen je 25. maja 1995, nešto pre 21 sat, kada je sa položaja srpskih snaga, pod komandom generala Novaka Đukića, sa Ozrena ispaljena granata na korzo prepun mladih ljudi, kod sastajališta Kapija u centru Tuzle.
Uvek su postojali ljudi čija je reč nešto značila. Bili su protiv rata, na demonstracijama, bežali ili čekali da prođe. S vremena na vreme, a uglavnom noću, mogli ste da se informišete i čujete alternativu. Danas je navodno sve drugačije, a zapravo je isto. Jedni su za vlast, drugi za opoziciju. Problemi i pitanja koji nas okružuju su isti.
REMARKER je novi medij. REMARKER podstiče kritičku debatu o ključnim društvenim pitanjima. REMARKER odgovorno analizira činjenice. REMARKER preispituje fenomene savremenog društva. REMARKER brani demokratiju, slobodu izražavanja i pravo na kritiku. REMARKER informiše i obrazuje nove generacije.
