Below you'll find a list of all posts that have been tagged as “COVID-19”
Sledi tekst u kojem sam, koliko je to bilo moguće u ovom trenutku, sakupio relevante, proverene informacije o vakcinama protiv koronavirusa. Tekst je podeljen u dva dela: prva je lista činjenica koje smatram kritičnim za donošenje odluke. Zatim sledi detaljna analiza dostupnih podataka o vakcinama koje uskoro dolaze na tržište.
Smatram da je važno da, pre nego što zaključite bilo šta o vakcinama protiv koronavirusa, imate jasne i tačne informacije o njima, na jednom mestu.
Režim je pokazao slabost, videlo se, još prilikom promene odluke o izbacivanju studenata iz domova, da je pobuna moguća i učinkovita. Ovo drugo odstupanje Vučića, odustajanje od policijskog časa, jeste odstupanje autokrate koji se vraća u sedlo. A pobuna normalnih, protiv čega god bila, laži, diktature, katastrofalne perspektive za život u Srbiji, nema nikakvih izgleda pored poremećenih ili onih koji imaju jasne zadatke.
U prethodnim tekstovima sam dosledno pisala o stanjima u toku samoizolacije, pa da zaokružim ovim:
Šta je bilo? Ništa.
Create New Folder, pa Rename, nazoveš ga „Korona“ i strpaš u njega misli, informacije, sjebane odnose, chat grupe, fotke gajbe i „smele“ selfije bez šminke ili s maskom, strahove, nerad, rad, umetnost inspirisanu samoizolacijom, izgovore, spoznaje, oprez i zaziranje od dodira
Pandemija korona virusa uslovila je mnoge da rade svoj dosadašnji posao od kuće. Iako je možda na prvi pogled ovaj uslov izgledao kao nešto od čega i poslodavci i radnici imaju korist – u smislu produktivnosti i zadovoljnijih radnika/ca, već u prvih nekoliko nedelja su se pokazali prvi negativni aspekti ovog modela. Takođe, situacija u kojoj se polako vraćamo pre-pandemijskom životu na radnom mestu dovela je u pitanje koncept open space-a odnosno mogućnost njegovog funkcionisanja u novim uslovima. Kako je pandemija izmenila radno mesto i naš odnos prema kancelarijskom radu, radu od kuće i open space-u?
Da li je ugroženost javnog zdravlja dovoljno opravdanje državama da suspenduju neka izborena ljudska prava, a kompanijama da nastave da ignosrišu ekonomska i socijalna prava ljudi?
Karantin se ograničenjem kretanja, nedostatkom fizičke socijalizacije, zatvaranjem u svom prostoru, uz neizvesnost krizne situacije kao i nemogućnost planiranja života unapred, odrazio na psihu negativno – povećanjem osećaja gubitka kontrole, straha za budućnost, stresa oko promene planova, panike povodom sopstvenih mogućih odluka ili odlaganja odluka, kao i pritiskom nekanalisanih i nagomilanih emocija. Pored drugih ugroženih grupa, osobe sa problemima zavisnosti, sklone preterivanju ili one sa nezdravim odnosom prema „porocima“, izložene su u ovim okolnostima dodatnim izazovima, „iskušenjima“, trigerima i stoga većem riziku da svoj problem prodube. Kako je njima u karantinu i da li nas sve hvata pandemija nezdravih navika i mogućih zavisnosti čak i nakon kraja karantina?
Nakon što je proglasila pandemiju COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je rešila da proglasi i infodemiju: poplavu informacija, što tačnih što netačnih, koja izuzetno otežava ljudima da razaznaju pouzdane izvore informacija od nepouzdanih. Mada na prvi pogled deluje kao još jedna moderna reč koja zapravo ne znači mnogo, infodemija u kombinaciji sa pandemijom je ozbiljna stvar, zato što direktno može da ugrozi zdravlje i živote ljudi dajući im netačna uputstva, lažne načine da se zaštite ili ih usmeravajući na pogrešne uzroke.
Grmi se na gastarbajtere, ljude koji su kupili previše asepsola, šetače, ljude koji su kupili premalo asepsola, zagovornike oštrih mera, kompulzivne kolekcionare toalet-papira, one koji neće na sajam ako se razbole, one koji hoće da se testiraju jer su kinuli brišući prašinu, penzionere, one koji samo pišu o virusu, one koji više neće da čitaju ništa o virusu, na najednom izuzetno živahne penzionere, epidemiologe na TV-u i germofobe među ukućanima.
Jake mere protiv koronavirusa danas trebalo bi da traju samo nekoliko nedelja, ne bi trebalo da dođe do snažnog vrhunca infekcija posle toga, i sve to može biti urađeno po razumnoj ceni za društvo, pritom spašavajući milione života. Ako ne preduzmemo ove mere, desetine miliona će biti zaraženo, mnogi će umreti, uključujući i bilo koga drugog kome će biti potrebna intenzivna nega, zato što će zdravstveni sistem doživeti kolaps.
Republika Srbija je u nedelju uveče zbog pandemije korona virusa proglasila vanredno stanje. Škole i fakulteti su zatvoreni, izbori su odloženi, sportska takmičenja su prekinuta, a to je izvesno samo početak.
Prenosimo prevod teksta Tomasa Pueja od 10. marta 2020. Tomas je IT konsultant iz San Franciska, diplomirani inžinjer mašinstva i organizacionih nauka, sa MBA diplomom Stanford univerziteta. Tekst je sa engleskog preveo Radoš Lazarević. Redakcija Remarkera se zahvaljuje autoru prevoda na odobrenju da isti objavimo. Političari, lideri zajednica, i poslovni lideri: Šta treba da uradite i kada?
