Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske

Remarker Društvo, Politika, Prenosimo

Ove godine navršava se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja”,tokom koje su hrvatske vojne snage počinile mnogobrojne zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 25 godina, pravda za žrtve počinjenih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Dok se u Hrvatskoj godišnjice Oluje proslavljaju, ignorišući zločine počinjene u toku i nakon operacije „Oluja“, u Srbiji se na državnim obeležavanjima žrtve „Oluje“ zloupotrebljavaju u političke svrhe. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom „Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavljaju stub budućeg pomirenja.

EU i Zapadni Balkan: Priča o nezainteresovanim učenicima i nemotivisanim profesorima

Vesko Garčević Politika, Tekst, Vesti

Kada učenik ne napreduje uprkos godinama (nekakvog) truda, to ne govori samo o kvalitetu učenika, već i o strategiji/pristupu profesora. Odnosi između Zapadnog Balkana i EU podsjećaju na priču o nezainteresovanim učenicima i nemotivisanim profesorima. Učenici obećavaju da će biti bolji, ali ništa ne čine da se to stvarno desi, a profesori i nijesu mnogo zainteresovani da se situacija popravi. Zapravo, njima u ovom trenutku odgovara da školovanje traje što duže, da ne kažem neograničeno.

Sarajevska: Ulica zaboravljenog stida

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Menjaju se nazivi, što ide u komadu sa vandalizmom i korupcijom skrnavljenjem toponima, ljubavi, uzdaha. Života. Za Vesića je “mazohizam” ono do čega se nije dokotrljao, što nije dosegao, što je ignorisao. Ubiti Jugoslaviju u nazivima ulica krajnji je domet tako opasnog defekta, kompleksa nesrećnika išutiranog sa štrafte (sažaljevamo), pomešanog sa bahatošću, opasnog odmetnika od civilizacije.

Automatizacija – Preuzimaju li mašine svet?

Jacob Gesink Politika, Tekst, Vesti

Naše društvo predstavlja vid takmičenja. Nije loše što neki ljudi dobijaju mnogo više od drugih, ali ukoliko određena grupa ljudi uopšte ne dobija priliku da pobedi, to je dobar put ka propasti. Od svih socijalnih nepravdi u svetu, najveću cenu plaćaju neobrazovani. Nama je potpuno normalno što ljudi koji obavljaju poslove za koje nije potrebno usavršavanje jedva preživljavaju.

Saopštenje: Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

Remarker Politika, Prenosimo, Tekst, Vesti

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.

Neformiranje vlade – još jedna demonstracija sile

Dario Hajrić Politika, Tekst, Vesti

Bez obzira na to što smo svi u većoj ili manjoj meri toga uveliko svesni, ta vrsta izmeštanja težišta odlučivanja pravi sve dalekosežniju štetu zato što nas navikava da procesi odlučivanja u ovoj državi nisu u rukama njenih građana i da ih se u krajnjoj liniji zapravo i ne tiču. Bez da nam to eksplicitno kaže, politička klasa nam indirektno poručuje: ne samo da niste bitni vi, nisu suštinski bitne ni ove poluge vlasti koje držimo.

Hegemonistička bajka: epizoda Trebinje

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Vređanje, ponižavanje, pretnje Bošnjacima, teritorijalne pretenzije i prizemne, providne laži obeležavaju odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini. Zvanični Beograd remeti krhotine balkanskog primirja – Srbija nije respektabilni partner, nego sused koji će uvek učiniti jedino što može, da smeta okruženju i isijava gubitničke frustracije koje ne treba potcenjivati.

Kriminalni Grand Slam Fikreta Abdića

Adis Nadarević Politika, Region 2020, Tekst, Vesti

Prošlog je mjeseca pod sumnjom na visoku korupciju i zloupotrebu položaja uhapšen načelnik bosanskohercegovačke opštine Velika Kladuša Fikret Abdić, zajedno sa još nekoliko saradnika. Tužilaštvo Unsko-sanskog kantona na krajnjem sjeverozapadu Bosne i Hercegovine je saopštilo kako su Abdić i njegovi saradnici osumnjičeni za malverzacije pri javnim nabavkama, protivzakonito zapošljavanje, unapređivanje i nagrađivanje opštinskih službenika, zloupotrebu budžetskih sredstava, malverzacije sa građevinskim zemljištem i dodjelom dozvola za gradnju.

Da li će “južnjačka strategija” pomoći Trampu i ovoga puta?

Vesko Garčević Politika, Tekst, Vesti

Video sa Flojdovim ubistvom je imao efekat šok terapije. I prije se znalo i govorilo o brutalnosti policije, ali ovoga puta to je bilo očito i lako dokazivo. Bez obzira na prisutan rasizam u američkom društvu ogromna većina Amerikanaca podržava multikulturalni karakter njihove zajednice i smatra da je “sredina” najbolja politička opcija. Bez obzira da li su za Bajdena ili ne, oni misle da je Tramp otišao predaleko forsirajući glasače da se opredjeljuju na osnovu rasnog kriterijuma. Pitanje međurasnih odnosa dobija drugačije tumačenje i udaljava se od onog na šta su mogli republikanci da računaju npr. prošle godine. U ovom trenutku raste osjećaj da se nešto mora izmijeniti i da je sa Trampom to nemoguće.

Negiramo genocid i tražimo pomoć

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Nacionalistička, delegitimisana, nepouzdana opozicija u Srbiji može da funkcioniše kao demokratska, baš kao i vlast Aleksandra Vučića, jedino pod apsolutnim nadzorom staratelja, eksperta kojima nisu nepoznati najprizemniji ulično-kancelarijski marifetluci.

Hoće li Evropska unija efikasno – ucenom, usloviti svoju pomoć pristajanjem molilaca da promene odnos prema zločinima Srba, uključujući i genocid u Srebrenici, pitanje je koje se zasad ne postavlja. Iako se Izveštaj EK odnosi uglavnom na propuste i jasnu nameru vlasti (zataškavanje), opozicionari, pak, koji pišu u Brisel, svojim su javnim istupima učestvovali u stvaranju klime afirmisanja zlikovaca i nakaznog prekrajanja novije istorije.

Forum Evropa – Srebrenica – 25 godina kasnije

Heartefact Audio, Politika, Vesti

Trećom debatom u okviru projekta Forum Evropa, Hartefakt fond nastavlja program kojim obeležava 25. godišnjicu genocida u Srebrenici. Učesnici će govoriti o poziciji umetnika i kulturnih radnika u odnosu na zločin i njegovu ulogu u javnom diskursu, individualnim naporima
u određivanju zločina u Srebrenici kao genocida, kao i doprinosu kulture i umetnosti prihvatanju jednog novog društvenog narativa i izgradnji kulture sećanja.

Toto, nismo više na Balkanu (2)

Filip Mitričević Politika, Region 2020, Tekst, Vesti

Američka ambasada u Beogradu odaje utisak vrlo zloslutnog zdanja – savršena mermerna kocka sakrivena iza visoke metalne ograde, čuvana naoružanim stražarima. U trenutku kada mi stižemo tamo, petnaestak ljudi već stoji u redu, cvokoće od zime i čeka da bude prozvano kako bi prošlo kroz nebrojene stepene obezbeđenja. U momentima kada smo uspevali da skrenemo misli sa parališućeg osećaja hladnoće, supruga i ja smo se gledali očima ispunjenih strahom i govorili jedno drugom: “To je to, sve ili ništa.”

Šta smo naučili na protestima?

Dario Hajrić Politika, Tekst, Vesti

U nedostatku infrastrukture, pokreta ili nekakve revolucionarne ideje koja bi okupila nezadovoljne, jedini ispravan zajednički imenitelj može da bude bes. Bes zbog toga što smo isključeni, ostavljeni bez glasa i u institucijama i u javnosti, što nam je uskraćena mogućnost da menjamo državu u skladu sa svojim potrebama, i što čak ni kad umiremo zbog ljudske nesposobnosti nema te ultimativne pravde da barem brojevi budu tačni.

Korona carstvo nebesko i zemaljska okrutnost

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Režim je pokazao slabost, videlo se, još prilikom promene odluke o izbacivanju studenata iz domova, da je pobuna moguća i učinkovita. Ovo drugo odstupanje Vučića, odustajanje od policijskog časa, jeste odstupanje autokrate koji se vraća u sedlo. A pobuna normalnih, protiv čega god bila, laži, diktature, katastrofalne perspektive za život u Srbiji, nema nikakvih izgleda pored poremećenih ili onih koji imaju jasne zadatke.

Nikakva pravda neće vratiti moga babu

Bojan Tončić Politika, Suočavanje, Tekst, Vesti

Zločinci treba da odgovaraju za svoj zločin, da prestanu učestvovati u društvenom životu, obavljati značajne funkcije u društvu, nanoseći mu i dalje nemjerljivu štetu svojim djelovanjem. Na taj način šalje se poruka da se zločin isplati i da je nekažnjiv, a to nam svakako ne donosi bolje sutra za generacije koje treba da žive u miru i blagostanju, a ne da ponovo ratuju.

Forum Evropa – 25 godina kasnije – Od negiranja do poricanja

Heartefact Audio, Politika, Vesti

U okviru druge onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Hartefakt fond otvara debatu o odnosu političkih elita u Srbiji prema genocidu u Srebrenici, poziciji šire i stručne javnosti u odnosu na zločin, ali i naporima civilnog društva za uspostavljanje nedvosmislenog zvaničnog narativa prema genocidu. O presudama međunarodnih sudova i pravnim regulativama koje se bave ratnim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije, prisutnosti medija i uticaju koji imaju na izgradnju opšteg narativa, ali i revizionističkom pristupu u tumačenju i podučavanju o dešavanjima u Srebrenici…

Forum Evropa – Izvan granica

Heartefact Audio, Politika, Vesti

U okviru prve onlajn javne debate projekta Forum Evropa, Ognjen Aksentijević sa svojim sagovornicima razgovara o aktuelnim problemima koji se tiču ekonomskih migracija iz Srbije i regiona ka zemljama EU, perspektivama i granicama u Evropi u vreme pandemije, motivaciji mladih za odlazak i zemlje i politici zaustavljanja „odliva mozgova“.

Toto, nismo više na Balkanu (1)

Filip Mitričević Politika, Region 2020, Tekst, Vesti

Statistika, koliko god negativna i neobećavajuća, saopštava samo jedan deo mračne priče koja stoji iza pražnjenja balkanskih zemalja. Drugi deo je odgovor na pitanje: Šta je uzrok? Ono što se može identifikovati kao univerzalna karakteristika regiona je potpuno odsustvo vizije budućnosti i strategije za dostizanje viših standarda u svim oblastima života. U uslovima vladavine ekstremno koruptivnih režima čija vlast se bazira na vrlo upitnim demokratskim principima – ako se uopšte više može nazvati demokratijom u pojedinim slučajevima – vrlo je teško stvoriti sliku sebe kao produktivne jedinke.

Kad bi 4. jul mogao malo da zakasni ove godine

Vesko Garčević Politika, Tekst, Vesti

Kao da ovogodišnji 4. jul potvrđuje ova predviđanja Amerikanaca. Kao da je Dan nezavisnosti došao u pogrešno vrijeme. Bilo bi bolje da je sačekao malo. Umjesto vatrometa, uznemirujuće vijesti o porastu oboljelih od COVID-19 na jugu i zapadu. Protesti protiv rasizma ne jenjavaju. Brojke o ekonomskoj situaciji su uznemirujuće. Vrijeme je iskušenja za predsjednika Trampa koji bi isto tako volio da ga predsjednički izbori preskoče ove godine.

Propaganda – umetnost, manipulacija i provera stvarnosti

Jacob Gesink Politika, Tekst, Vesti

Počnimo naše putovanje sa apsolutno centralnom ličnošću propagande – Jozefom Gebelsom. On je bio ministar propagande u nacističkom režimu tokom Drugog svetskog rata. Nakon Hitlerovog samoubistva, unapređen je u Saveznog kancelara Nemačke. To nije potrajalo. Dan kasnije, on i njegova žena su svoju decu otrovali, a sebe su, u dvorištu kuće, upucali.

Brnabic

Autobus kruži Srbijom

Dario Hajrić Politika, Tekst, Vesti

„Odem ja, recimo imam simptome, u kovid ambulantu, testiram se, imam nalaz pozitivan, imam komplikacije, krenem u Infektivnu kliniku. Kako dobijem nalaz pozitivan upisuju me dakle u laboratoriji u kovid-19 bazu podataka. Krenem dakle na Infektivnu kliniku da me prime i udari me autobus. Poginem. I ja sam naravno preminula u toj bazi podataka. Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od kovid-19? I takvih ima XY slučajeva!“

Optužnice protiv pripadnika OVK: Nevinost bez zaštite razuma

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na polju Kosovu, rekao je još 1989. godine Slobodan Milošević. U tim neisključenim, zapravo podrazumevajućim oružanim bitkama, počinjeni su zločini. Miloševićevim saučesnicima ne bi smelo da bude lakše zbog optužnog predloga protiv predsednika Kosova. A biće, evo već seire, puni srpske nevinosti.

Sprečavanje podizanja svesti o korozivnom kapitalu na Zapadnom Balkanu

Igor Novaković Politika, Region 2020, Tekst, Vesti

Dok istraživanja koja se fokusiraju na korozivni kapital postaju sve više mainstream, glavni problem je komuniciranje rezultata istraživanja na Zapadnom Balkanu, regionu koji se sav sastoji od tranzicionih zemalja. Često iskrojene poruke o opasnostima i zamkama korozivnog kapitala za upravljanje i demokratiju se teško prenose vladajućim elitama, ali i široj publici, pogotovo u slučaju kada vladajuća elita nije za to zainteresovana.

Rasni protesti u Americi: Dva lica jedne zemlje

Vesko Garčević Politika, Tekst, Vesti

U našem političkom univerzumu formiranom uglavnom na premisama politike iz predgrađanskog društva ne postoji mnogo prostora za moderne političke ideje razvijene u posljednjih dvadeset, trideset godina u svijetu na koji se mi uporno pozivamo. Ne smijem ni da pomislim na političku alternativu poput partije pirata. Partija koja bi pitanje jednakih prava LGBTQ+ građana imala na vrhu ljestvice prioriteta i osvojila pristojan broj glasova na izborima je putovanje u drugi politički univerzum. Ovdje mislim na ono što je u međuvremenu postalo opšteprihvaćeno dobro u zapadnim demokratijama. Da li iko vidi prostor za formiranje ozbiljne partije zelenih u ijednoj državi regiona? Ko ozbiljno zastupa interese ljudi koji bi željeli da održivi razvoj i očuvanje životne sredine bude jedna od okosnica javne debate u društvu? Niko ozbiljan.

Parlamentarni izbori u Srbiji: Završni račun sunovrata

Bojan Tončić Politika, Tekst, Vesti

Numerički ishod zaokruživanja ukazuje na činjenicu da su se vlasnici biračkog prava, gotovo s gnušanjem, odrekli evropske orijentacije, pokazavši da – zvuči tako pesimistično, ali ne i iznenađujuće – brižljivo neguju ratnu i nacionalističku sklonost ka flertu sa desnicom, njenim primitivnim i uglađenim pojavnim oblicima. Stranke pobednice, baš kao i država Srbija, nose teret ratne prošlosti, a u odnosu prema susedima (SPAS nije imao tu priliku) nastavljaju rat mirnim sredstvima, suludim naoružavanjem, mržnjom, lažima i uvredama.

Rat drogama – koliko droge koštaju društvo?

Jacob Gesink Politika, Tekst, Vesti

U današnjem tekstu govorimo o ratu drogama.
Rat je 1969. godine započeo (američki) predsednik Nikson. Vrlo brzo je usledila nulta tolerancija na droge gde je svaki dolazak u kontakt rezultirao pritvorom. Bila je zabranjena prodaja, korišćenje ili posedovanje droge. „Rat“ nije bio sveden na sopstvene granice već je aktivno sprovođen u zemljama koje su proizvodile drogu. Svi predsednici SAD koji su vodili zemlju posle Ričarda Niksona su ili održavali ili pojačavali politiku nulte tolerancije prema drogama. Tokom Reganove administracije, uvedena je obavezna minimalna kazna za posedovanje i upotrebu narkotika. Stopa pritvaranja uvećala se tri puta od tad. Na godišnjem nivou, zbog droge bude uhapšeno 1,5 miliona Amerikanaca.

Švedski model i štokholmski sindrom

Adis Nadarević Politika, Region 2020, Tekst, Vesti

Tako su građani Bosne i Hercegovine došli u situaciju da za svoje ponašanje tokom prvog vala budu pohvaljeni od strane vlasti koje im nisu ostavile nikakvog drugog izbora nego da istraumirani ostanu u svojim domovima i da strahuju kako od pandemije tako i od života poslije nje, znajući da će ekonomski teret krize prije ili kasnije morati podnijeti sami. No, nije da su te pohvale nezaslužene – građani su se stvarno pridržavali mjera i isključivo je njihova zasluga što je prvi val pandemije u BiH prošao relativno dobro, ako je uopšte i prošao.